Усвојена четири изборна закона: Препоруке ОДИХР-а спроведене, блокадерима одузето главно оружје у борби против државе

Данас су посланици, на седници трећег редовног пролећног заседања Народна скупштина Републике Србије, усвојили четири изборна закона, чиме је реализовано пет препорука ОДИХР-а, као и Одлуку о изменама састава сталних делегација Скупштине у међународним парламентарним институцијама и Одлуку о промени састава чланова и заменика чланова скупштинских одбора.

Парламент је усвојио и допуне Закона о избору председника Републике, измене Закона о избору народних посланика, измене Закона о локалним изборима, као и измене Закона о Уставном суду.

Од укупно пет препорука, једна има статус приоритетне, због чега тврдње блокадерске опозиције да су препоруке неважне губе смисао.

Спровођењем препорука ОДИХР-а власт је, према оценама званичника, показала спремност да додатно ојача поверење грађана у изборни процес и повећа његову транспарентност.

Са друге стране, посланици такозване "европске опозиције" нису подржали законе којима се испуњавају препоруке ОДИХР-а, нити су присуствовали гласању које је почело у 15 часова, упркос томе што им је то посланичка обавеза. Истовремено, често истичу важност Брисела, Европске уније и ОЕБС-а, па се очекује да ће са сличном реториком наставити и током својих активности у европским институцијама.

Како оцењују представници власти, главни разлог незадовољства опозиције јесте чињеница да усвајањем ових закона и спровођењем препорука ОДИХР-а нестаје простор за досадашња оправдања за изборне неуспехе. Тиме ће бити отежано позивање на лоше изборне услове и оптуживање власти за недостатак подршке грађана.

Који изборни закони су усвојени

Допуна Закона о избору председника Републике

Овим законом уводе се новине у складу са препоруком број 24 из Коначног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР-а о парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023. године. Препорука предвиђа да Закон о Уставном суду дефинише кратке и разумне рокове за одлучивање у изборним споровима, као и дужи рок за одржавање поновљених избора.

Прописан је рок од три дана у којем надлежни орган за спровођење избора мора да достави Уставни суд Републике Србије одговоре и потребну документацију за вођење поступка у изборном спору.

Такође, Уставни суд је обавезан да одлучи о захтеву у року од 20 дана од пријема комплетне документације од надлежног изборног органа.

Рок од 20 дана оцењен је као примерен, имајући у виду обавезу одржавања јавне расправе пред Уставним судом у поступцима решавања изборних спорова.

Законом је додатно предвиђено да се рок за одржавање поновљених избора, уколико Уставни суд поништи изборни поступак у целини или делимично, продужава са 10 на 30 дана од достављања одлуке надлежном органу.

Допуна Закона о локалним изборима

Измене уводе обавезну обуку чланова изборних комисија и бирачких одбора коју организује Републичка изборна комисија, затим могућност да бирачи својим потписом подрже више изборних листа, као и обавезу да назив листе националне мањине јасно указује на повезаност са политичком странком те мањине.

Усвајање овог закона повезано је са изменама Закона о избору народних посланика, јер су решења у оба прописа заснована на истим препорукама ОДИХР-а.

Циљ закона јесте унапређење поступка избора одборника у јединицама локалне самоуправе, посебно у сегментима који се односе на јачање капацитета органа за спровођење избора и унапређење процеса кандидовања, укључујући кандидовање листа националних мањина.

Предложена решења односе се на препоруке број 2, 11 и 20 из извештаја ОДИХР-а, а текст закона усклађен је са коментарима ОДИХР-а од 17. априла 2026. године.