Увреда за читав српски народ: Студенти у блокади на дан оснивања НДХ праве скуп подршке Хрватима
На данашњи дан присећамо се два веома битна датума која се тичу српског народа. Најпре, 10. априла 1941. године установљена је Независна Држава Хрватска која је имала за циљ физичко истребљење Срба.
Српски народ је широм НДХ убијан на најразличитије начине. Клања, касапљења, сечења дојки, вађење очију, дерење коже на живо, пробадања камом и бајонетом, убијање маљем, све су то били начини на које су хрватски усташе убијале Србе. Немогуће је речима описати какве муке су Срби имали током постојања ове творевине иза које је стајао сам ђаво.
Истог дана, 10. априла 1957. Бог је тако хтео, српски јунак Благоје Јововић у предграђу Буенос Ајреса, са два метка упуцао је монструма Анту Павелића. Павелић је од последица рањавања скончао две године касније у Мадриду, а Благоје Јововић је својим јуначким чином осветио све преклане Србе у НДХ.
Данас, званична држава Србија кроз политику културе сећања не дозвољава да ова два датума падну у заборав. Обележава се свако страдање Срба, док је у знак сећања Благоје Јововићу у Земуну добио улицу, а у Јагодини споменик.
На жалост, постоје они који управо на данашњи дан чине велику срамоту према нашем народу. Баш данас, студенти блокадери, лишени било каквог националног достојанства организују скуп подршке хрватским држављанима који не желе да им се суди за злочине почињене у Хрватској, због учешћа на протестима који су усмерени на рушење уставног поретка.
На тај начин потврђена је симбиоза која постоји између блокадера и Хрвата који месецима активно учествују на протестима. Тако је стизала подршка од стране хрватских студената широм Хрватске, на недељном нивоу су долазили бројни Хрвати који су носили различите видове помоћи студентима у блокади. Ако узмемо у обзир да је модел организовања блокаде преузет из “Хрватске куварице”, онда активна деловања Хрвата на протестима не треба да нас изненађи.
Оваква тесна сарадња између домаћих блокадера и хрватских активиста јако добро подсећа на тридесете године када су српски комунисти сарађивали са хрватским припадницима Усташког покрета. Врхунац те сарадње био је опозив златне и краљевске отписнице 1935. године, који је затворио могућност да се говори о било каквом заједничком деловању против “републиканског” Краљевине Југославије.
За то време, док наши блокадери тесно сарађују са Хрватима на рушењу сопствене државе, оно мало преосталих Срба у Хрватској наставља да живи у немогућим условима, лишени свих елементарних права која припадају националним мањинама. Никада ниједна хрватска организација није долазила на протесте у Србију, за њих је једино битно да Срби није реч о угроженим правима српског народа.
Када све ово узмемо у обзир, не можемо а да не питамо студенте у блокади, како вас није срамота? Да поред свега тога чега су Срби у Хрватској изложени, ви не само да браните протесте хрватске активисте, већ и снимате раме уз раме са стојите на протестима. Не смемо ни да замислимо шта би се десило да неки Срби из Хрватске у Руми или у неком месту у Србији организују било какав скуп на данашњи дан.
Тај протест морао би да данашњи дан да се организује? Да ли на тај начин желите да још једанпут као годинама уназад рехабилитујете Независне Државе и Хрватске и тако по ко зна који пут када је реч о српско-хрватским односима кривицу пребаците на Србију?