ВАШИНГТОН ДОНЕО ОДЛУКУ: Ово је нови амбасадор САД у Србији
Искусни амерички дипломата и познавалац прилика у региону Кристофер Хил биће именован за новог амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији, сазнају медији.
Хил ће на месту амбасадора заменити Ентонија Годрфрија каријерног дипломату који је у Београду од новембра 2019. године. Занимљиво је да је и прва служба Кристофера Хила била Београд, а будући да има 69 година, и у пензију би могао да оде из нашег главног града.
Нови амерички амбасадор је прекаљени дипломата, познавалац региона и близак пријатељ и сарадник америчког председника Џозефа Бајдена.
Докторка открива: Због чега су ЖЕНЕ подложније НАДУТОСТИ, ГАСОВИМА И ГРЧЕВИМА и како то да решите?
КФОР ИМА 24 САТА: Ако не заштите Србе на Косову, то ће урадити Војска Србије!
АКО НАТО НЕ РЕАГУЈЕ, СРБИЈА ХОЋЕ - ВУЧИЋ СТИГАО У РАШКУ: Обилази војнике, порука је јасна!
- Администрација САД на овај начин шаље поруку да им је стало до Србије и Балкана. Показује да се мења амерички поглед и схватање улоге Србије на Западном Балкану - каже извор из дипломатским круговима.
Иако ментор Косова, Сједињене Државе направиле су заокрет приликом последњих дешавања на Косову, када су оштро критиковале потезе Приштине и непоштовање Бриселског споразума. Именовање Хила могло би да убрза решавање косовског чвора, јер Хил сигурно не долази да буде статиста.
- Долазак Хила, познатог по прагматичности, показује да Америка жели да узме активније учешће у процесима на Балкану, али и да буде у могућности да боље разуме Србију. Именовање Хила враћа вашу земљу у позицију приоритетног партнера америчке администрације на Балкану - каже дипломата близак америчкој администрацији.
Како истиче саговорник, Хил жели да доведе америчке инвестиције у Србију, а радиће и на промоцији Србије као инвестиционе дестинације.
То што му је прва служба била у Београду у највећој мери је одредилило његову каријеру која је у највећој мери била везана за Балкан.
Поред Београда, био је на служби и у Скопљу и Тирани, али је до данас најпознатији остао као специјални амерички изасланик за Косово током две године ратног сукоба. Био је и члан преговарачког тима Ричарда Холбрука за Босну. Службовао је као амбасадор у Јужној Кореји, Ираку, Пољској.
У једном тексту недељника "Цајт" (мај 1999.) је Кристофер Хил описан као "шатл-дипломата" који је "хитао тамо-вамо између Београда и Приштине", и као човек од највећег поверења Ричарда Холбрука, којем је помагао још у смиривању сукоба у Босни.
- Амбасадор Хил најчешће на Косово долази без икакве пратње, осим возача службеног "опела", иначе маринца. Овај податак довољно говори о његовом познавању терена и томе колико се безбедно осећа чак и у оним деловима покрајине који нису доступни ни полицији - писало је (јун 1997.) у једном портрету који је објавила "Наша борба".
Према Хиловој изјави из 2019. године, Вашингтон је практично дигао руке од косовског питања. Казао је да "унилатералзиам" администрације Доналда Трампа чини да Сједињене Државе "постану неважне тамо где би требало да буду важне", као рецимо у решавању преосталих питања на Балкану.
О КОСОВУ (2019.године)
Прича о промени граница је само "симптом" косовског проблема. Европа у овом питању не може рачунати на Трампову администрацију. Жао ми је што 2019. године и даље имамо пет чланица ЕУ које још нису признале Косово. Разумем разлоге јер, искрено, свако има своје Косово.
О РАТКУ МЛАДИЋУ (2011. година)
Ратко Младић био тежак саговорник склон бруталности. Милошевић је довео њега и Радована Караџића да са њима преговарам о укидању опсаде Сарајева.
Младићу је веома било стало да нам покаже шта је прави војник. Био је у пуној ратној опреми као да је управо дошао из неке борбене операције или тако нешто. Био је поносан на своју репутацију окрутног човека. Заклао је свињу пред холандским командантом како би показао своју склоност ка бруталности.
О СИРИЈИ И ИЗБЕГЛИЦАМА (2015.година)
Они који су се пре четири године залагали за промену режима у Сирији, требало би да озбиљно размисле о свом избору. Уместо што се придружују хору критика против земаља као што су Мађарска и Србија - које су заокупљене унутрашњим проблемима и нису играле улогу у подстицању рата - требало би да преузму више одговорности за помоћ избеглицама. И требало би да почну да охрабрују успостављање инклузивних политичких структура које могу помоћи да се заврши гнусни сиријски грађански рат.
