ВУЧИЋЕВ ШАХОВСКИ БЛИЦКРИГ: Изгубљену партију претворио у победу - матирао ЕУ, није увео санкције Русији
Пол Морфи, амерички шахиста, је, како тврде многи познаваоци, можда најбољи у историји ове древне игре у другом столећу 19. века.
Можда није познат као Фишер, Спаски, Карпов или Каспаров. Ипак је, он у шаховску стратегију увео принцип брзог развоја и мобилизације фигура. И нису га сигурно без разлога добри познаваоци те древне игре прозвали и "геније комбинације". Био је ненадмашан у симултанкама, играо их је и на слепо на десетак табли.
Звали су га и "Понос и Нада шаха" због његове кратке и бриљантне шаховске каријере коју је прекинуо док је био још врло млад.
"СРБИЈА ПОКАЗУЈЕ НАЈВЕЋУ ЗАБРИНУТОСТ У РЕГИОНУ" Вучић о ситуацији у Украјини: Следе нам битни датуми
ОТВОРЕН НОВИ КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ Вучић: "Моја срећа је неописива, ово нисам видео нигде" (ФОТО/ВИДЕО)
ВУЧИЋ ОДГОВОРИО НОВИНАРКИ Н1: За време тих за које радите није могао ни цртеж да се направи, а камоли уради Клинички центар
Увек је бранио интересе својих фигура. Бољи познаваоци шаха кажу и да је имао у глави петнаест потеза унапред, без обзира како и шта је играо противник. Његове жртве фигура, онима који су посматрали партије са стране, чиниле су се улуде и сулуде, али је на крају увек побеђивао.
Запитаћете се сигурно како овај увод у текст има везе са политиком.
Вођење политике је ништа друго него симултанка са великим и малим проблемима са којима се суочава једна земља.
Србија и Александар Вучић ових дана су играли на великом броју табли. Противници су им били Европска унија, Приштина, усклађивање поглавља са ЕУ, Украјина, односи са САД, санкције према Русији, организовани криминал, мафија, Мило Ђукановић...
Последњих дана, Вучић је морао да игра на неколико табли истовремено. Не својом вољом. Игра је била наметнута. И није са друге стране стола имао једног противника. Потезе су вукли Брисел, Вашингтон, Москва, Виола фон Крамон, Загреб, Подгорица... Србија је из сата у сат, за шаховским столом довођена у пат позицију. Чинило се да је шах мат неизбежан, и да Србија губи најзначајнију политичку партију шаха од 1945. на овамо.
И сви су се трудили да Србији отежају положај. Многи су вукли потезе преко реда и мимо правила. У једном моменту те велике игре, сва светла су била уперена у Србију и Вучића. Одједном је Србија била важнија од рата у Украјини.
И сви су, гле чуда, унапред знали како ће Вучић да одигра. Наслушали само се та два дана многих аналитичара који су, уместо, Вучића, унапред повукли "његов" потез. “Знали” су да ће Вучић увести санкције Русији, јер мора то да уради.
Прерачунали су се у једном. Вучић стварно мора. Али, да сачува достојанство Србије и српског народа. Зато је дамом одиграо хазардерски потез. И није забио нож у леђа Русији. И није издао народ и државу.
За оне који га боље познају повукао је очекиван потез. Није мислио на своју фотељу, него на интерес државе и народа. Јер, Вучић није Мило Ђукановић. Нити је Здравко Кривокапић или неки његов министар поданик Запада. Вучић није слуга. Вучић је државник. И има најмање петнаестак потеза унапред у глави.
Ових неколико дана је то доказао и вечито недоказаним.
Ово није била обична игра. Ово је била игра са животом за што дужи и што квалитетнији живот овог народа и ове земље. И Вучић је изгубљену партију претворио у добијени меч.
Али, ово није крај игре. За време ове дуготрајне партије Србија мора бити и даље активна и успешна и на другим таблама. Ниједну не запоставити, али све су оне данас мање важне од оне прве партије у коју су биле уперене све светске очи. А тамо је победа извојевана.
