Зашто хрватски професори српским студентима шаљу тајна писма? (ФОТО)
Дневни лист "Данас" објавио је текст под насловом "Четири замке у испуњењу студентских захтева: Друго анонимно писмо једног професора студентима у блокади". Аутор овог писма представљен је као универзитетски професор и стручњак за транзициону правду, али текст обилује хрватским језичким конструкцијама и изразима. Ово неминовно поставља питање: зашто српским студентима професори из Хрватске пишу писма и зашто им се сугерише како да делују у политичким процесима унутар Србије?
На први поглед, можда се не би чинило спорно да универзитетски професор упућује савете студентима. Међутим, када се дубље анализира сам садржај, поставља се важно питање: да ли је реч о академском ангажману или о перфидном покушају иностраног уплитања у унутрашња питања Србије?
Писмо, које је објављено у "Данасу", долази од аутора који се потписује као "Пријатељ студената", иако је његово име познато редакцији листа. Већ овде имамо први проблем - зашто неко ко се обраћа студентима у Србији осећа потребу да крије идентитет од шире јавности? Ако заиста не постоји скривена агенда, чему анонимност?
Садржај писма открива да се аутор залаже за ставове који су готово идентични наративу који промовише опозиција у Србији, а у исто време упадљиво критикује актуелну власт. Но, оно што је интересантније јесте употреба термина карактеристичних за хрватски језички стандард, што додатно указује на могућност да се ради о професору из Хрватске. Примера ради, у тексту се користи реч "задаћа" уместо "задатак", "нетко" уместо "неко", "аболиција" у контексту који није уобичајен за српски правни дискурс, што додатно потврђује да аутор није из Србије.
Оно што забрињава није само употреба хрватских израза, већ и сама суштина порука које овај професор шаље студентима. У писму се отворено сугерише како студенти треба да се организују, на шта да обрате пажњу и како да избегну "замке" које им власт наводно поставља. Другим речима, аутор не даје неутралне академске савете, већ политичке инструкције.
Посебно је индикативан део у којем се говори о томе како власт у Србији настоји да студенте "окрене против међународне заједнице". Аутор, ко год он био, експлицитно наводи да студенти треба да пронађу "спољног савезника". Оваква формулација се не може протумачити другачије него као директан позив на политичку интервенцију страних фактора у унутрашња питања Србије. Није ли ово директна потврда да одређени центри моћи у иностранству настоје да обликују политичку ситуацију у Србији путем манипулације студентским покретом?
Србија је у својој новијој историји већ искусила многе покушаје спољног уплитања, од револуција у режији невладиних организација до отворених притисака страних амбасада. Да ли је ово писмо само још један у низу таквих покушаја?
Када студентима инструкције стижу из пера анонимних професора из Хрватске, треба да се запитају: да ли се они заиста боре за слободу или су пиони у нечијем туђем плану?
