Zašto hrvatski profesori srpskim studentima šalju tajna pisma? (FOTO)
Dnevni list "Danas" objavio je tekst pod naslovom "Četiri zamke u ispunjenju studentskih zahteva: Drugo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi". Autor ovog pisma predstavljen je kao univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu, ali tekst obiluje hrvatskim jezičkim konstrukcijama i izrazima. Ovo neminovno postavlja pitanje: zašto srpskim studentima profesori iz Hrvatske pišu pisma i zašto im se sugeriše kako da deluju u političkim procesima unutar Srbije?
Na prvi pogled, možda se ne bi činilo sporno da univerzitetski profesor upućuje savete studentima. Međutim, kada se dublje analizira sam sadržaj, postavlja se važno pitanje: da li je reč o akademskom angažmanu ili o perfidnom pokušaju inostranog uplitanja u unutrašnja pitanja Srbije?
Pismo, koje je objavljeno u "Danasu", dolazi od autora koji se potpisuje kao "Prijatelj studenata", iako je njegovo ime poznato redakciji lista. Već ovde imamo prvi problem - zašto neko ko se obraća studentima u Srbiji oseća potrebu da krije identitet od šire javnosti? Ako zaista ne postoji skrivena agenda, čemu anonimnost?
Sadržaj pisma otkriva da se autor zalaže za stavove koji su gotovo identični narativu koji promoviše opozicija u Srbiji, a u isto vreme upadljivo kritikuje aktuelnu vlast. No, ono što je interesantnije jeste upotreba termina karakterističnih za hrvatski jezički standard, što dodatno ukazuje na mogućnost da se radi o profesoru iz Hrvatske. Primera radi, u tekstu se koristi reč "zadaća" umesto "zadatak", "netko" umesto "neko", "abolicija" u kontekstu koji nije uobičajen za srpski pravni diskurs, što dodatno potvrđuje da autor nije iz Srbije.
Ono što zabrinjava nije samo upotreba hrvatskih izraza, već i sama suština poruka koje ovaj profesor šalje studentima. U pismu se otvoreno sugeriše kako studenti treba da se organizuju, na šta da obrate pažnju i kako da izbegnu "zamke" koje im vlast navodno postavlja. Drugim rečima, autor ne daje neutralne akademske savete, već političke instrukcije.
Posebno je indikativan deo u kojem se govori o tome kako vlast u Srbiji nastoji da studente "okrene protiv međunarodne zajednice". Autor, ko god on bio, eksplicitno navodi da studenti treba da pronađu "spoljnog saveznika". Ovakva formulacija se ne može protumačiti drugačije nego kao direktan poziv na političku intervenciju stranih faktora u unutrašnja pitanja Srbije. Nije li ovo direktna potvrda da određeni centri moći u inostranstvu nastoje da oblikuju političku situaciju u Srbiji putem manipulacije studentskim pokretom?
Srbija je u svojoj novijoj istoriji već iskusila mnoge pokušaje spoljnog uplitanja, od revolucija u režiji nevladinih organizacija do otvorenih pritisaka stranih ambasada. Da li je ovo pismo samo još jedan u nizu takvih pokušaja?
Kada studentima instrukcije stižu iz pera anonimnih profesora iz Hrvatske, treba da se zapitaju: da li se oni zaista bore za slobodu ili su pioni u nečijem tuđem planu?
