ЖЕНЕ ПОЛУДЕЛЕ ЗА ЊИМ! Уместо Мркоњића ОН ће седети у посланичкој клупи (ФОТО)
Ова легенда рукомета признаје за Курир да му је велика част и одговорност што се нашао у посланичкој клупи, поготово уместо покојног Мркоњића.
Ратко Николић, прослављени рукометаш који је 2007. био проглашен за најбољег српског рукометаша, нови је народни посланик, сазнаје Курир. Он је у клупу Скупштине Србије дошао на место недавно преминулог социјалисте Милутина Мркоњића.
УДАР НА ЛАЖНУ ДРЖАВУ: "Отворени Балкан" подржан од стране САД-а и Брисела, јер не крши никакве ПРИНЦИПЕ - на губитку свако ко не учествује
ТЕШКЕ ТЕМЕ ОСТАВЉАМО ЗА ПОСЛЕ ПРАЗНИКА: Вучић угостио амбасадоре земаља Квинте и шефа Делегације ЕУ (ФОТО)
"ОТВОРЕНИ БАЛКАН" ДОБИО ПОДРШКУ ИЗ БРИСЕЛА: Европска комисија "Промоција веће регионалне интеграције"
- Као спортисти ово ми је нешто сасвим ново, али даћу све од себе да радим за народ најбоље што могу. Свакако је у питању нови, велики изазов и, искрено, био сам затечен што ме је неко уопште узео у обзир за овако одговорну функцију. Ово је за мена заиста велика част и одговорност, посао који са собом носи велико бреме и искрено се надам да нећу изневерити никога, поготово имајући у виду да сам дошао на место чувеног Милутина Мркоњића - казао нам је Николић који је истог момента када је крочио у зграду парламента привукао пажњу нежнијег пола.
Наиме, запослене у скупштини одмах су приметиле маркантног четрдесетчетворогодишњег Николића и пожуриле да сазнају ко је, те да се упознају с њим.
- Када је ушао у скупштински бифе, за његовим столом се буквално пола сата смењивало друштво. Мушкарци су пожелели да упознају рукометну легенду, а дамама је свакако запао за око па су пожуриле да му пожеле добродошлицу и упознају се с њим - испричао је један од запослених у Народној скупштини.
Николић, који је нестраначка личност, играо је рукомет од 15. до 40. године живота, био је репрезентативац три земље (СРЈ, СЦГ и Србије), носио је дрес Шамота, Црвене звезде и Синтелона, те нишког Железничара пред крај каријере, а играо је и као интернационалац у Мађарској, Шпанији, Данској, Северној Македонији, Белорусији, Катару и Босни и Херцеговини.
Чак два пута је званично проглашен за најбољег пивотмена планете и два пута је играо европско финале Лиге шампиона. У аналима рукомета остаће уписан и као први капитен рукометне репрезентације Србије. С националним тимом освојио је бронзу на Светском првенству 1999. и био четврти на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју.