Док Ђокић води политичке битке, студенти стрепе: Да ли су њихове дипломе неважеће и зашто ректор о томе ћути?

Док полиција по налогу тужилаштва спроводи истрагу о смрти студенткиње Филозофског факултета у Београду, реакције ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића отвориле су ново питање - да ли се институционална позиција Универзитета користи за политичко деловање и скретање пажње са саме истраге?

Уместо јасне подршке утврђивању свих чињеница у вези са трагичним догађајем, јавни наступи ректора обележени су критикама поступања државних органа и наративом о притисцима на Универзитет, чиме се додатно компликује разумевање случаја и фокус помера са кључних питања одговорности и безбедности студената.

Такав приступ отвара и шири контекст у којем се поново намећу питања о ранијем управљању академским институцијама, укључујући период када је Ђокић био на челу Архитектонског факултета, а који и данас изазива дилеме у вези са законитошћу рада и могућим последицама по студенте.

Упис 2021/22 обављен у периоду без акредитације

Према документацији Националног акредитационог тела (НАТ), Архитектонском факултету Универзитета у Београду акредитација установе и студијских програма истекла је 9. априла 2014. године, док је нова акредитација издата тек 20. маја 2021. године. То значи да је у периоду између та два датума, по Закону о високом образовању, факултет био без важеће акредитације.

Управо у том периоду, 14. априла 2021. године Сенат Универзитета у Београду расписао је конкурс за упис нове генерације студената у школску 2021/22 годину, чиме је омогућен упис студената на факултет који у том тренутку, према званичним евиденцијама, није имао акредитацију установе ни студијских програма.

Та генерација студената ушла је у завршну фазу студија, док питање правне ваљаности њиховог уписа и потенцијалних последица по дипломе и даље остаје без јасног одговора.

Исти образац постојао је и 2014. године на Архитектонском факултету, годинама пре пандемије

Важно је нагласити да период рада Архитектонског факултета без акредитације у 2021. години није био изузетак нити изолован инцидент везан искључиво за пандемију ковида. Према документацији Националног акредитационог тела, претходна акредитација истекла је 9. јануара 2009. године, док је нова акредитација издата тек 9. априла 2014. године.

То значи да је факултет и тада, у трајању од приближно три месеца, радио без важеће акредитације установе и студијских програма. У том периоду на челу Архитектонског факултета као декан налазио се Владан Ђокић, данашњи ректор Универзитета у Београду, што указује да се исти образац прекида у акредитационим циклусима јављао и годинама пре пандемије, када не може постојати оправдање у ванредним околностима.

На шта се позива Универзитет и шта недостаје јавности

У реаговању на извештај Државне ревизорске институције (ДРИ), Универзитет у Београду оспорио је тврдње о раду без акредитације, позивајући се на закључке Владе Републике Србије донете током пандемије ковида, као и на допис Министарства просвете у којем се, како наводе, тврди да постојећа акредитација важи до окончања поступка за нову.

Међутим, закључци Владе на које се Универзитет позива донети су 28. маја 2020. и 11. фебруара 2021. године, док је према Закону о високом образовању захтев за продужење акредитације морао бити поднет најкасније годину дана пре истека важеће акредитације. У случају Архитектонског факултета, чија је акредитација истицала 9. априла 2021. године, тај рок истицао је током пролећа 2020. године, знатно пре доношења поменутих закључака.

ДРИ упозорила на последице, али питања остају

Државна ревизорска институција у свом извештају констатовала је да су код више високошколских установа постојали неповезани акредитациони циклуси и упозорила да таква пракса може имати озбиљне последице по студенте, укључујући непризнавање испита, оспоравање диплома, проблеме при наставку студија, нострификацији и запошљавању.

Иако се ДРИ није бавила појединачним факултетима у дубинској анализи, увидом у документацију НАТ-а и поређењем датума акредитација утврђено је да се не ради о изолованом случају, већ о чак 12 факултета у оквиру Универзитета у Београду који су имали периоде рада без акредитације, док су истовремено бројни факултети у Београду и широм Србије у истим условима успели да обезбеде континуитет акредитација без прекида у законским роковима.

Питања која остају без одговора

У том контексту, док се у јавности води полемика о поступању институција и улози Универзитета, изостају одговори на питања која се директно тичу функционисања система. Шта ће се десити са дипломама студената уписаних 2021/22 године? Ко сноси одговорност уколико се утврди да је конкурс расписан у периоду без акредитације? И зашто документи на које се Универзитет позива нису доступни јавности?

За студенте генерације 2021/22 Архитектонског факултета, ово није политичко питање, већ питање њихове будућности. А управо на та питања дужан је да одговори ректор Владан Ђокић, који је у време спорних одлука био декан, а касније и ректор Универзитета.

Уместо конкретних одговора, јавност добија политичке поруке, релативизацију проблема и покушаје преусмеравања пажње. Када је реч о његовој функцији и улози Универзитета, Ђокић неретко иступа и наглашава значај одговорности и интегритета, али када су у питању конкретни проблеми који погађају студенте, одговори изостају.

Ћутање о валидности диплома и одговорности за могуће пропусте, уз истовремено иступање у политичком тону, оставља утисак да Владан Ђокић своју позицију користи за перфидно политичко деловање, а не за решавање круцијалних питања која су директно у опису његове функције.