Србија у наоружању испред суседних НАТО држава: Војни буџет скочио четири пута за деценију, модернизација се наставља

Тиме је војни буџет Србије у апсолутним бројкама постао већи од хрватског за готово трећину, док је по уделу издвајања из бруто домаћег производа Србија престигла све суседне НАТО државе. 

Према подацима СИПРИ-ја, Србија је 2015. године за војску издвајала око 700 милиона долара, док је прошле године војни буџет достигао 2,78 милијарди. Удео издвајања за војску у БДП-у порастао је са 1,70 на 2,76 одсто, док је учешће војних трошкова у државном буџету повећано са 4,1 на 6,4 одсто. 

Србија издваја више од суседа из НАТО-а

Када се упореде регионалне државе, Србија по проценту БДП-а намењеном одбрани издваја више од свих суседних чланица НАТО-а. Хрватска је прошле године за војску издвојила 2,1 милијарду долара или 2,02 одсто БДП-а, Румунија 2,28 одсто, Мађарска 2,04, а Бугарска 2,01 одсто. Србија је, са 2,76 процената, изнад свих њих. 

Ипак, када се посматра потрошња по становнику, Србија и даље заостаје за појединим државама региона. Годишње се по грађанину за војску издваја 414 долара, док Хрватска троши 544, Словенија 577, а Мађарска 518 долара по становнику. 

Модернизација војске траје већ деценију

Војни аналитичар Владе Радуловић оцењује да раст војних улагања није резултат краткорочних политичких одлука, већ део дугорочног плана модернизације Војске Србије. Како наводи, кључни тренутак догодио се 2016. године набавком руских хеликоптера Ми-17, када је и званично започео процес интензивнијег улагања у војску.

Пре тога су углавном стизале донације одређене опреме, али од 2016. крећу системске набавке хеликоптера, авиона, тенкова, ракетних и противоклопних система. Све је унапред дефинисано стратешким документима државе - објашњава Радуловић.

Он сматра да ће тренд повећања улагања у војску бити настављен и у наредним годинама, посебно због развоја нових технологија на савременим ратиштима, али и због ремонта постојеће опреме која је набављена претходне деценије. 

Србија међу највећим увозницима оружја у Европи

СИПРИ наводи и да је Србија од 2020. до 2024. године била међу десет највећих увозника оружја у Европи. Истовремено, вредност извоза домаће војне индустрије порасла је са 384 милиона долара 2020. на чак 1,6 милијарди долара 2023. године. 

Највећи део извоза чини муниција различитих калибара, али и домаћи системи попут самоходне хаубице „Нора Б-52“, чија је унапређена верзија прошла евалуациона тестирања у САД. На сајму „Партнер 2025“ представљени су и нови домаћи војни системи попут беспилотних летелица „Пегаз“, лутајуће муниције „Гавран“ и „Осица“, као и оклопног возила „Лазар 3“. 

Једина војно неутрална земља у региону

Србија је тренутно једина држава у региону која није чланица НАТО-а нити кандидат за чланство. Стратегија одбране из 2023. године заснована је на концепту војне неутралности и предвиђа да Војска Србије буде способна да одговори на потенцијалне претње без ослањања на војне савезе. 

У међувремену, државе региона убрзано повећавају издвајања за војску. Хрватска је од 2020. готово удвостручила војни буџет, Албанија је утростручила издвајања, док чланице НАТО-а планирају да до 2035. године за одбрану издвајају чак пет одсто БДП-а. 

Глобална војна потрошња је прошле године достигла рекордних 2.887 милијарди долара, односно 2,5 одсто светског БДП-а, што је највећи ниво још од 2009. године.