Srbija u naoružanju ispred susednih NATO država: Vojni budžet skočio četiri puta za deceniju, modernizacija se nastavlja
Srbija je u 2025. godini za vojsku izdvojila čak 2,78 milijardi dolara, što je gotovo četiri puta više nego pre deset godina, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Time je vojni budžet Srbije u apsolutnim brojkama postao veći od hrvatskog za gotovo trećinu, dok je po udelu izdvajanja iz bruto domaćeg proizvoda Srbija prestigla sve susedne NATO države.
Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je 2015. godine za vojsku izdvajala oko 700 miliona dolara, dok je prošle godine vojni budžet dostigao 2,78 milijardi. Udeo izdvajanja za vojsku u BDP-u porastao je sa 1,70 na 2,76 odsto, dok je učešće vojnih troškova u državnom budžetu povećano sa 4,1 na 6,4 odsto.
Srbija izdvaja više od suseda iz NATO-a
Kada se uporede regionalne države, Srbija po procentu BDP-a namenjenom odbrani izdvaja više od svih susednih članica NATO-a. Hrvatska je prošle godine za vojsku izdvojila 2,1 milijardu dolara ili 2,02 odsto BDP-a, Rumunija 2,28 odsto, Mađarska 2,04, a Bugarska 2,01 odsto. Srbija je, sa 2,76 procenata, iznad svih njih.
Ipak, kada se posmatra potrošnja po stanovniku, Srbija i dalje zaostaje za pojedinim državama regiona. Godišnje se po građaninu za vojsku izdvaja 414 dolara, dok Hrvatska troši 544, Slovenija 577, a Mađarska 518 dolara po stanovniku.
Modernizacija vojske traje već deceniju
Vojni analitičar Vlade Radulović ocenjuje da rast vojnih ulaganja nije rezultat kratkoročnih političkih odluka, već deo dugoročnog plana modernizacije Vojske Srbije. Kako navodi, ključni trenutak dogodio se 2016. godine nabavkom ruskih helikoptera Mi-17, kada je i zvanično započeo proces intenzivnijeg ulaganja u vojsku.
Pre toga su uglavnom stizale donacije određene opreme, ali od 2016. kreću sistemske nabavke helikoptera, aviona, tenkova, raketnih i protivoklopnih sistema. Sve je unapred definisano strateškim dokumentima države - objašnjava Radulović.
On smatra da će trend povećanja ulaganja u vojsku biti nastavljen i u narednim godinama, posebno zbog razvoja novih tehnologija na savremenim ratištima, ali i zbog remonta postojeće opreme koja je nabavljena prethodne decenije.
Srbija među najvećim uvoznicima oružja u Evropi
SIPRI navodi i da je Srbija od 2020. do 2024. godine bila među deset najvećih uvoznika oružja u Evropi. Istovremeno, vrednost izvoza domaće vojne industrije porasla je sa 384 miliona dolara 2020. na čak 1,6 milijardi dolara 2023. godine.
Najveći deo izvoza čini municija različitih kalibara, ali i domaći sistemi poput samohodne haubice „Nora B-52“, čija je unapređena verzija prošla evaluaciona testiranja u SAD. Na sajmu „Partner 2025“ predstavljeni su i novi domaći vojni sistemi poput bespilotnih letelica „Pegaz“, lutajuće municije „Gavran“ i „Osica“, kao i oklopnog vozila „Lazar 3“.
Jedina vojno neutralna zemlja u regionu
Srbija je trenutno jedina država u regionu koja nije članica NATO-a niti kandidat za članstvo. Strategija odbrane iz 2023. godine zasnovana je na konceptu vojne neutralnosti i predviđa da Vojska Srbije bude sposobna da odgovori na potencijalne pretnje bez oslanjanja na vojne saveze.
U međuvremenu, države regiona ubrzano povećavaju izdvajanja za vojsku. Hrvatska je od 2020. gotovo udvostručila vojni budžet, Albanija je utrostručila izdvajanja, dok članice NATO-a planiraju da do 2035. godine za odbranu izdvajaju čak pet odsto BDP-a.
Globalna vojna potrošnja je prošle godine dostigla rekordnih 2.887 milijardi dolara, odnosno 2,5 odsto svetskog BDP-a, što je najveći nivo još od 2009. godine.
