СТРАВИЧНА НЕСРЕЋА ОДНЕЛА 180 ЖИВОТА У ТУЗЛИ: Несрећни младићи погинули у секунди у једној од највећих рударских несрећа на територији Европе

• Несрећа се догодила 26. августа 1990. године у јами Добрња–Југ код Тузле у Босни и Херцеговини.

• У експлозији облака угљене прашине страдало је 180 рудара, што је једна од највећих рударских трагедија у Европи.

• Узрок несреће био је неправилно минирање и лоша контрола сигурносних мера у јами.

• За несрећу нико није одговарао, а као узрок наведени су: недовољна примени сигурносних процедура и технички пропусти током минирања.

У раним јутарњим сатима 26. аугуста 1990. године, у јами Добрња-Југ код Тузле, дошло је до најтеже рударске несреће у историји бивше Југославије. Тачно у 01:20 сати дошло је до експлозије угљене прашине, изазвавши тренутну смрт 180 рудара треће смене. Експлозија је била толико снажна да је уништила комплетну јамску инфраструктуру на дубини од око 550 метара испод земље. 

Према званичним изјавама, у тренутку несреће у јами се налазило укупно 180 рудара, од којих нико осим једног није преживео. Једини преживели био је рудар Смаил Имамовић, који се налазио ближе излазу и преживео с тешким повредама. Просечна старост погинулих рудара била је 27 година, а многи су иза себе оставили децу и породице које су остале без икаквог ослонца.

Несрећа се догодила у склопу Рудника "Крека" који је тада био један од највећих у Босни и Херцеговини и Југославији. Јама "Добрња-Југ" била је посебно активна, с великим бројем младих радника, често тек примљених. Тог дана погинули су готово сви чланови треће смене, која је била састављена од најмлађих и најнеискуснијих рудара. Експлозија је била изузетно снажна јер се догодила у тренутку када је у јами већ био формиран облак угљене прашине, што је додатно појачало ударни талас. Одмах након несреће, власти су затвориле јаму "Добрња-Југ", док су активности преусмерене на преостале капацитете Рудника "Крека". Ова трагедија оставила је дубок ожиљак на рударску заједницу, али и на целу тадашњу државу, изазвавши жалост широм Југославије.

Стравична несрећа однела 180 младих живота, а "нико није крив"

Истрага о узроцима несреће показала је да је до експлозије дошло због техничких пропуста у вентилационом систему и лоше изведеног минирања. Такође је утврђено да су системи за откривање метана били неисправни или нису функционисали како је предвиђено. Рударски инспектори касније су изјавили да је било ранијих упозорења на накупљање метана у том делу јаме, али нису подузете одговарајуће мере. Упркос озбиљности несреће, до данас нико није кривично одговарао, нити је ико процесуиран за пропусте који су довели до смрти 180 људи. Породице страдалих годинама су тражиле правду и одговорност, али су институције често остајале неме на њихове захтеве. Овај случај остаје пример недостатка одговорности у државним и индустријским структурама тог времена.

Након трагедије, основан је Фонд солидарности "26. аугуст 1990.", који је финансиран из средстава Рудника "Крека" и локалне заједнице. Путем тог фонда обезбеђена је помоћ породицама погинулих, укључујући школовање и запошљавање деце рудара. Више од 130 породица прихватило је отпремнине и подршку, док су друге бирале стипендије и касније запошљавање унутар рударског система. Овај фонд је био јединствен пример организоване помоћи, иако су многе породице истицале да то не може надокнадити губитак. Смаил Имамовић, једини преживели, био је трајно онеспособљен за рад, али је више пута јавно говорио о томе да се мора сачувати истина о узроцима несреће. Он је у медијима истицао да је трагедија могла бити спречена да су поштоване основне сигурносне процедуре.

Годишњице, комеморације и колективно памћење

Сваке године 26. аугуста организују се комеморације испред спомен-обележја постављеног у близини јаме "Добрња-Југ" у Мрамору код Тузле. Породице, рудари и представници синдиката окупљају се како би одали почаст погинулим колегама и указали на важност заштите на раду. Комеморације су постале део рударске традиције у Босни и Херцеговини, али и опомена за будуће генерације рудара. Иако су сигурносне процедуре донекле побољшане у наредним годинама, рудари и даље свакодневно ризикују своје животе у сложеним и опасним условима. Јавност све више захтева строже контроле и одговорније управљање рудницима како би се спречиле нове трагедије. Несрећа из 1990. остаје дубоко урезана у колективну свест рударских породица и јавности широм целе бивше Југославије.

Несрећа у јами Добрња-Југ била је једна од најтежих рударских несрећа у Европи у то време. У тренутку када се догодила, Босна и Херцеговина је била део СФРЈ, што је значило да су одговорност и управљање рудницима били у рукама републичких и савезних институција. Упркос катастрофалним последицама, извештаји о несрећи били су ограничени у тадашњим медијима, а многе информације су филтриране или минимизиране. Тек касније, кроз сведочења породица, рудара и извештаје међународних организација, дошла је потпуна слика трагедије. 

Данас, на месту некадашње јаме "Добрња‑Југ" улази у јаму су блиндирани и експлоатација угљена је трајно прекинута после несреће. Пут до некадашњег улаза у јаму сада је зарастао у траву, бзу икакве индустријске активности. Комплекс више није оперативан као рудник, већ служи углавном за обележавања и комеморације, док је околни терен остављен да се природа опорави и да служи као трагично место памћења на ову стравичну несрећу.