STRAVIČNA NESREĆA ODNELA 180 ŽIVOTA U TUZLI: Nesrećni mladići poginuli u sekundi u jednoj od najvećih rudarskih nesreća na teritoriji Evrope

• Nesreća se dogodila 26. avgusta 1990. godine u jami Dobrnja–Jug kod Tuzle u Bosni i Hercegovini.

• U eksploziji oblaka ugljene prašine stradalo je 180 rudara, što je jedna od najvećih rudarskih tragedija u Evropi.

• Uzrok nesreće bio je nepravilno miniranje i loša kontrola sigurnosnih mera u jami.

• Za nesreću niko nije odgovarao, a kao uzrok navedeni su: nedovoljna primeni sigurnosnih procedura i tehnički propusti tokom miniranja.

U ranim jutarnjim satima 26. augusta 1990. godine, u jami Dobrnja-Jug kod Tuzle, došlo je do najteže rudarske nesreće u istoriji bivše Jugoslavije. Tačno u 01:20 sati došlo je do eksplozije ugljene prašine, izazvavši trenutnu smrt 180 rudara treće smene. Eksplozija je bila toliko snažna da je uništila kompletnu jamsku infrastrukturu na dubini od oko 550 metara ispod zemlje. 

Prema zvaničnim izjavama, u trenutku nesreće u jami se nalazilo ukupno 180 rudara, od kojih niko osim jednog nije preživeo. Jedini preživeli bio je rudar Smail Imamović, koji se nalazio bliže izlazu i preživeo s teškim povredama. Prosečna starost poginulih rudara bila je 27 godina, a mnogi su iza sebe ostavili decu i porodice koje su ostale bez ikakvog oslonca.

Nesreća se dogodila u sklopu Rudnika "Kreka" koji je tada bio jedan od najvećih u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji. Jama "Dobrnja-Jug" bila je posebno aktivna, s velikim brojem mladih radnika, često tek primljenih. Tog dana poginuli su gotovo svi članovi treće smene, koja je bila sastavljena od najmlađih i najneiskusnijih rudara. Eksplozija je bila izuzetno snažna jer se dogodila u trenutku kada je u jami već bio formiran oblak ugljene prašine, što je dodatno pojačalo udarni talas. Odmah nakon nesreće, vlasti su zatvorile jamu "Dobrnja-Jug", dok su aktivnosti preusmerene na preostale kapacitete Rudnika "Kreka". Ova tragedija ostavila je dubok ožiljak na rudarsku zajednicu, ali i na celu tadašnju državu, izazvavši žalost širom Jugoslavije.

Stravična nesreća odnela 180 mladih života, a "niko nije kriv"

Istraga o uzrocima nesreće pokazala je da je do eksplozije došlo zbog tehničkih propusta u ventilacionom sistemu i loše izvedenog miniranja. Takođe je utvrđeno da su sistemi za otkrivanje metana bili neispravni ili nisu funkcionisali kako je predviđeno. Rudarski inspektori kasnije su izjavili da je bilo ranijih upozorenja na nakupljanje metana u tom delu jame, ali nisu poduzete odgovarajuće mere. Uprkos ozbiljnosti nesreće, do danas niko nije krivično odgovarao, niti je iko procesuiran za propuste koji su doveli do smrti 180 ljudi. Porodice stradalih godinama su tražile pravdu i odgovornost, ali su institucije često ostajale neme na njihove zahteve. Ovaj slučaj ostaje primer nedostatka odgovornosti u državnim i industrijskim strukturama tog vremena.

Nakon tragedije, osnovan je Fond solidarnosti "26. august 1990.", koji je finansiran iz sredstava Rudnika "Kreka" i lokalne zajednice. Putem tog fonda obezbeđena je pomoć porodicama poginulih, uključujući školovanje i zapošljavanje dece rudara. Više od 130 porodica prihvatilo je otpremnine i podršku, dok su druge birale stipendije i kasnije zapošljavanje unutar rudarskog sistema. Ovaj fond je bio jedinstven primer organizovane pomoći, iako su mnoge porodice isticale da to ne može nadoknaditi gubitak. Smail Imamović, jedini preživeli, bio je trajno onesposobljen za rad, ali je više puta javno govorio o tome da se mora sačuvati istina o uzrocima nesreće. On je u medijima isticao da je tragedija mogla biti sprečena da su poštovane osnovne sigurnosne procedure.

Godišnjice, komemoracije i kolektivno pamćenje

Svake godine 26. augusta organizuju se komemoracije ispred spomen-obeležja postavljenog u blizini jame "Dobrnja-Jug" u Mramoru kod Tuzle. Porodice, rudari i predstavnici sindikata okupljaju se kako bi odali počast poginulim kolegama i ukazali na važnost zaštite na radu. Komemoracije su postale deo rudarske tradicije u Bosni i Hercegovini, ali i opomena za buduće generacije rudara. Iako su sigurnosne procedure donekle poboljšane u narednim godinama, rudari i dalje svakodnevno rizikuju svoje živote u složenim i opasnim uslovima. Javnost sve više zahteva strože kontrole i odgovornije upravljanje rudnicima kako bi se sprečile nove tragedije. Nesreća iz 1990. ostaje duboko urezana u kolektivnu svest rudarskih porodica i javnosti širom cele bivše Jugoslavije.

Nesreća u jami Dobrnja-Jug bila je jedna od najtežih rudarskih nesreća u Evropi u to vreme. U trenutku kada se dogodila, Bosna i Hercegovina je bila deo SFRJ, što je značilo da su odgovornost i upravljanje rudnicima bili u rukama republičkih i saveznih institucija. Uprkos katastrofalnim posledicama, izveštaji o nesreći bili su ograničeni u tadašnjim medijima, a mnoge informacije su filtrirane ili minimizirane. Tek kasnije, kroz svedočenja porodica, rudara i izveštaje međunarodnih organizacija, došla je potpuna slika tragedije. 

Danas, na mestu nekadašnje jame "Dobrnja‑Jug" ulazi u jamu su blindirani i eksploatacija ugljena je trajno prekinuta posle nesreće. Put do nekadašnjeg ulaza u jamu sada je zarastao u travu, bzu ikakve industrijske aktivnosti. Kompleks više nije operativan kao rudnik, već služi uglavnom za obeležavanja i komemoracije, dok je okolni teren ostavljen da se priroda oporavi i da služi kao tragično mesto pamćenja na ovu stravičnu nesreću.