Игнорисање чињеница: Српски језик говори 43 одсто грађана Црне Горе, али нема уставни статус: Стигао одговор Спајићу
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон огласио се на друштвеној мрежи Икс објавом која се тиче српског језика у Црној Гори.
Објава представља и одговор на изјаву премијера Црне Горе, Милојка Спајића.
- Место за покретање иницијативе о српском језику и њено разматрање је Скупштина Црне Горе, уз укључивање свих заинтересованих актера - не само парламентарних, већ и друштвених, стручних и академских фактора. Легитимна тежња најзаступљеније језичке заједнице у Црној Гори да покрене питање статуса српског језика је сасвим разумљива. Иако је европски пут приоритет изнад свих осталих, све важне теме заслужују пуну пажњу и одговоран приступ. Управо је то приступ који је предвиђен Барометром 26, око којег су се сложиле све парламентарне странке у Црној Гори, написао је Спајић на мрежи Икс.
Гујон је истакао да се, према последњм попису, више од 43% грађана Црне Горе изјаснило да говори српским језиком, а око 34% црногорским који је тренутно једини уставом признат службени језик.
- Та чињеница не може бити игнорисана у демократском друштву. Само уставно признат службени језик ужива највиши степен правне сигурности и равноправности. Искуство Црне Горе у периоду пре 2020. године, када је дугогодишњи анти-српски режим користио институције државе за систематско потискивање српског језика и идентитета показује да "службена употреба" није довољна и да је уставна заштита неопходна. Наш став није искључив, већ инклузиван - наводи се у одговору Гујона на објаву премијера Црне Горе Милојка Спајића, који је одбио иницијативу о српском језику, држављанству и тробојци.
Уставно признавање српског језика као службеног, равноправно са црногорским, закључује он, представљало би уважавање стварне језичке структуре друштва и демократске воље најбројније језичке заједнице у Црној Гори.
