Ову масовну гробницу у региону крили су вековима: Научници решили античку мистерију - ДНК анализе потврдиле, ево ко су мушкарци чији скелети су пронађени у бунару

Археолози су пре више од 10 година открили масовну гробницу у бунару на истоку Хрватске, а сада је коначно решена мистерија.

Посмртни остаци седморице мушкараца, који су насумично бачени унутра, припадају римским војницима који су се борили у Бици код Мурсе 260. године нове ере.

Скелети су пронађени 2011. током археолошких ископавања која су претходила планираној изградњи на простору универзитета у Осијеку, који је у време Римског царства био познат као град Мурса. Иако су скелети били комплетни, откривени су у различитим положајима у бунару - неки чак главом надоле.

-Претпоставља се да су сви појединци пре него што су бачени у бунар били лишени свих драгоцености - оружја, оклопа, опреме, накита и слично - рекао је за "Ливе Сциенце" Марио Новак, биоархеолог из Института за антрополошка истраживања у Загребу, Хрватска, и главни аутор студије.

Новак и његове колеге објавили су своју анализу у среду, 15. октобра, у научном часопису "Плос Оне".

Посмртни остаци седморице мушкараца

Реч је о посмртним остацима одраслих мушкараца - четворица су била млађа и тројица су била средовечна, наводи се у студији. Неколицина њих је задобила повреде пре смрти, укључујући тупе ударце у чело, преломе ребара и ране од оружја. Поред тога, слој новог коштаног ткива са унутрашње стране ребара - који се обично јавља код инфекција или повреда - указивао је на то да су сви мушкарци највероватније имали инфекцију доњих дисајних путева непосредно пре смрти.

Истраживачи су открили да су четири скелета из друге половине трећег века, што се временски поклапа са јединим артефактом пронађеним у бунару - римским новчићем искованим 251. године нове ере. Открили су да су повреде које су имали мушкарци "готово идентичне ономе што се уочава у масовним гробницама повезанима са биткама", наводи се у раду, уз поређење са остацима војника из Велике армије француског генерала Наполеона Бонапарте.

С обзиром на то да се масовна гробница налази у античкој Мурси, важном насељу у близини римског војног пограничног појаса, истраживачи су закључили да су скелети вероватно припадали мушкарцима који су учествовали у Бици код Мурсе 260. године нове ере.

Битка код Мурсе

Током такозване "кризе трећег века" (235-284. године нове ере), више претендента борило се за власт у Римском царству. Битка код Мурсе вођена је између цара Галијена и римског војног заповедника Ингенуа, који је безуспешно покушао да преузме престо. Истраживачи сматрају да су мушкарци пронађени у бунару могли бити Ингенуови присталице, јер историјски извори наводе да Галијен није показао никакво милосрђе према пораженој војсци.

Даља анализа ДНК показала је "велику генетску разноврсност", што се, према студији, "поклапа са историјским записима о касноримским војскама, које су често укључивале етнички разнолике групе као што су Сармати, Саксони и Гали".

Зашто је важно ово истраживање

Кетрин Марклејн, биоархеолошкиња са Универзитета у Луивилу у америчкој држави Кентаки, која није учествовала у истраживању, изјавила је за "Ливе Сциенце" да су истраживачи дали снажне доказе који подржавају војну природу ове масовне гробнице у Мурси.

-Ово истраживање је кључно за разумевање директних и насилних последица политичке нестабилности током трећег века - рекла је Марклејн, као и за разумевање "како је та нестабилност утицала на становништво у провинцијама и дуж римских граница".

Новак је додао да је у плану даљи рад на другој масовној гробници пронађеној у још једном бунару у Мурси, која је веома слична овој из нове студије.

-Претпостављамо да су то такође остаци војника који су изгубили животе у Бици код Мурсе 260. године - закључио је он

Извор: Србија Данас/Блиц