СТЕВО ДРАПИЋ: Љубињу и Херцеговини више помаже и боље разуме Београд него Бањалука!
Стање у Херцеговини већ годинама је забрињавајуће
Начелник општине Љубиње Стево Драпић истиче да се на делима најбоље види да бригу за опстанак Херцеговине у већој мери показује председник Србије Александар Вучић и Влада у Београду, него власт у Бањалуци.
ЛАКО ДО СЈАЈНЕ ЗАРАДЕ: Ево како можете да освојите до 40.000 ЕВРА!
Спрема се велико хапшење ДПС активиста у Никшићу због куповине гласова!
ТЕШКА СИТУАЦИЈА У РЕГИОНУ: Државе у комшилуку бележе све више оболелих и преминулих, само у једној земљи пад
Стање у Херцеговини већ годинама је забрињавајуће. Број становника је сваке године све мањи. Млади одлазе и школују се далеко од завичаја са амбицијом да се у новој средини задрже или оду негде у иностранство. Какав год да је животни стандард нема родитеља који тај избор неће подржати и последњу пару уложити у образовање своје деце. Миграције остављају пустош која је највидиљивија у малим општинама. Једна од таквих је и Љубиње које данас представља капију Источне Херцеговине, а веома је упитно да ли у овом месту свакодневно живи више од 2.500 становника. Нешто мањи број бирача је изашао јесенас на локалне изборе и изабрао Стева Драпића за трећег начелника општине Љубиње у овом веку.
Нови начелник је изабран из редова опозиционе Српске демократске странке. У разговору за тамошње медије, истиче да се нада да ће се успоставити боља сарадња са Владом у Бањалуци, али да му први месеци буде сумњу.
- Владу Републике Српске сматрам својом, министарства доживљавам као партнере са којима, уз пуно међусобно поштовање, морамо остварити што бољу сарадњу да би решавали проблеме грађана. У претходном периоду, као локална самоуправа, упутили смо низ писама на различите адресе у Влади Републике Српске, између осталог, и премијеру Вишковићу, али до данас никаквог одговора нема. Занимљиво је да су на наша писма и позиве одговарали представници УНДП, чак и неке амбасаде, али од наше владе нема никаквог одговора. Можда ће звучати чудно, али за разлику од Бањалуке, много више слуха за локалне проблеме општине Љубиње и за опстанак херцеговачке регије показао је званични Београд.
- Није парадокс, већ истина која се лако може доказати делима. Овом приликом, заиста, желим да се најискреније захвалим Влади Републике Србије и председнику Србије Александру Вучићу на помоћи која је до сада упућена Љубињу. Захваљујући томе у прошлој години смо асфалтирали улице у насељу Виногради, добили санитетско возило за Дом здравља, а у току је и набавка савременог рендген апарата. Пуно нам значи та подршка и надам се да ће се то наставити и у будућности. Кад томе додамо да је Влада Србије имала више инфраструктурних улагања и у другим општинама Херцеговине и да је издвојила новац за реновирање пута Фоча - Тјентиште, као и сва будућа најављена улагања, онда са правом можемо рећи да читава Херцеговина у Влади Србије има далеко већу подршку и разумевање од власти у Бањалуци.
- Моји претходници Дарко Крунић и Веско Будинчић понашали су се домаћински. Мада је Љубиње сиромашна општина сврстава се међу локалне самоуправе са најмањим задужењем у Републици Српској. Ако у будућности и дође до нових задужења она се једино могу усмерити у инфраструктурна улагања или привредни развој, никако за текућу буџетску потрошњу, што је пракса у већини институција у Српској.
- Истина је да се свуда помиње нагомилана администрација, али имам осећај да се кола ломе на малим општинама. Нико не прича о вишку радника у министарствима, јавним предузећима, установама. Све се свело на вишак радника у локалној админстрацији. Међутим,општина Љубиње ни у овоме погледу није у неповољном положају. Имамо укупно 25 радника на чије плате се троши око 30 посто буџета. У овај проценат не улазе запослени у ватрогасној служби и другим јавним установама. Свака општина има своје специфичности и није реално да свуда буду критеријуми исти. Неко ће рећи да је можда љубињска ватрогасна јединица бројна, јер је у њој 12 људи, али чињеница је да се налазимо на простору који је често угрожен бројним и интезивним пожарима, док неке друге општине и не знају за такве проблеме. Зато сам предложио Министарству управе и локалне самоуправе да се измени Закон о локалној самоуправи на начин да се не ограничава број запослених, већ да се процентом ограничи буџет како би сви сегменти живота могли нормално функционисати.
- Са буџетом од 1.900.000 КМ тешко да можемо подмирити реалне потребе грађана. Трудимо се да расподела буџета буде што праведнија. Значајна средстава издвајамо за спорт, посебно за одбојкашки клуб, по коме смо надалеко познати. Нажалост, свакодневно се увећавају издвајања за социјалне категорије и све је више демобилисаних бораца који су егзистенцијално угрожени. Када се на то додају и нерешени инфраструктурни и комунални проблеми, тешко крпимо крај са крајем.
Стево Драпић рођен је 16.6.1973. године у селу Драпићи општина Љубиње, у породици Слободана и Миле Драпић. По занимању је дипломирани инжењер пољопривреде. Учесник поседњег одбрамбено-отаџбинског рата као припадник прве генерације Војске Републике Српске у трајању од 34 месеца. Дугогодишњи је успешан директор предузећа "Љубивит" Љубиње које данас запошљава 10 радника. На последњим локалним изборима изабран је на функцију начелника општине Љубиње као кандидат Српске демократске странке. Ожењен супругом Милијаном са којом има три сина Михајла, Душана и Луку.
- Пронаталитетне мере и привредни развој су основ опстанка. Љубиње вапи за инвеститором који би отворио од 50 до 100 нових радних места. То би растеретило општинску касу и омогућило шансу да се више улаже у инфраструктуру, спорт, културу и остале друштвене сфере. Нажалост, оскудни смо са природним ресурсима. Немамо ни шуме ни електране. Зато морамо да подстичемо искориштавање потенцијала алтернативних извора енергије и пољопривредног земљишта у Љубињском пољу.
– Колико је то могуће, ситуација је под контролом. Има спорадичних таласа пандемије, али нису ни близу ситуацији каква је била прошлог лета. За разлику од других херцеговачких општина у Љубињу осим Дома здравља имамо и приватну породичну амбуланту и они заједнички према броју пацијената деле средства од Фонда здравственог осигурања. То је довело до ситуације да Дом здравља, са свим службама које има, не може више да функционише. Током прошле године, када су радници давали више од својих могућности, примили су свега осам плата! Онда није чудо што медицински кадрови одлазе. Навешћу један илустративан пример. Фонд здравственог осигурања за рендген службу Дома здравља издваја 5.400 КМ на годишњем нивоу. То није довољно ни за потрошни материјал, а плату техничара да не помињемо. Доведени смо у ситуацију у којој се размишља да се укида рендген служба. Како човек да се не запита да ли је нормално да у време короне пацијенти не могу да сликају плућа?
- Основну школу тренутно похађа око 260 ученика, а средњу око 130. Свака генерација изнедри квалитетне ученике и студенте који са успехом завршавају најтеже факултете што говори да је квалитет образовања у Љубињу још увек на завидном нивоу.
– Комунисти су нам одузели огроман део територије, а између осталог и Мркоњиће, који су остали у срцима Љубињаца. Сигурно је да ће и Љубиње, али и цела Херцеговина имати користи од градње духовног центра. Љубиње има туристички потенцијал посебно кад је у питању верски туризам. У току је осликавање наше цркве Пресвете Богородице у чијим темељима су пронађени остаци старовековних храмова, а посебно су значајне црква Светог Кнеза Лазара на Влаховићима и црква на Мишљењу, где је Свети Василије одржао прву литургију. Међутим, ниједан резултат не може доћи сам од себе потребно је јако пуно рада, а посебан проблем Љубиња је непостојање смештајних капацитета.
- Тренутно је јако велика разлика у ценама некретнина између Требиња и Љубиња, али и свих осталих херцеговачких општина. Требиње се профилисало као регионални и туристички центар. Нама остаје нада да и Љубиње буде препознато, јер до Јадранске обале нас дели свега 40 километара, а налазимо се на пола пута између Мостара и Требиња. Кад томе додамо да годишње имамо више од 300 сунчаних дана можда пробудимо интересовање инвеститора.
- На првом месту је пољопривреда. Изграђену водену акумулацију морамо што пре ставити у функцију и омогућити наводњавање. Љубиње је регионални лидер у области прерадарства, а као бренд испрофилисало се предузеће Љбиље које производи квалитетне херцеговачке чајева и природну козметику.
Као најбренд Републике Српске препознат је производ под називом "Мирис Херцеговине" које производи предузеће Фармавит. Реч је о производима израђеним на бази белог лука. Веома је тражен и љубињски мед.
- Проблем још увијек постоји. Након низа дописа и разговора добили смо сагласност од Одбојкашког савеза БиХ да се утакмице, ипак, играју у нашој дворани. У међувремену урађен је пројекат проширења дворане и сада смо у ситуацији да тражимо донаторе и суфинансијере како би га реализовали.
- Љубиње нема никога ближег од своје дијаспоре! И због тога наш однос и веза са дијаспором мора бити још јача и боља. Знам да је нашим људима у дијаспори Љубиње увијек у срцу. Веома ми је драго што је основано и Удружење Љубињаца у Београду и резултат је био одмах видљив када су прикупљена средства за набавку мини комбија за потребе спортиста и осталих удружења у Љубињу. Сама та часна намера да се помогне завичају је вредна похвале. Чим се ситуација са пандемијом смири намеравам да посетим Удружење и изнесем неке планове. Сваки хуманитарни рад је значајан, али морамо покушати да остваримо економску сарадњу. Људи у дијаспори су најбољи амбасадори Љубиња и надам се да ће нам помоћи у лобирању и проналажењу инвеститора. Наравно, подразумева се да ћемо наставити да развијамо културне и спортске везе са матицом.
- Подржавам регионални приступ у решавању проблема. Љубиње, а и цела Херцеговина су превише мали да би појединачно наступали и појединачно решавали своје проблеме. Због тога је сама идеја о оснивању Савеза општина и градова Источне Херцеговине, која је и потекла из Љубиња од стране бившег начелника Будинчића, јако добра. Нажалост, она није заживела у правом смислу и на нама је да то пробамо исправити и превазићи политичке несугласице.
- Најмање што данас можемо учинити у име свих невино страдалих јесте да се са поштовањем односимо према њима и да места страдања обиежавамо и одржавамо на достојан начин. Магистрални пут Љубиње - Требиње је врло фреквентан и нажалост дешава се да путници, нарочито у летњим месецима избацују смеће и разне друге ствари на сама стратишта. Многи и не знају да се јама Ржани до, иако надомак Љубиња, административно налази на територији града Требиња, међутим, радници нашег комуналног предузећа редовно излазе и чисте околину овог споменика.
– Од памтивека су гранична места била под посебном бригом, јер је то једини начин за опстанак. Нажалост, данас то није случај. Љубиње се граничи са две општине у Федерацији БиХ и три у Републици Српској, сарадња је задовољавајућа, али сигуран сам да може бити боља.
- Читав свој живот сам провео овде у Љубињу. То није само мој избор него и моје породице и моја три сина. Трудићу се да урадим све што је до мене да од Љубиња направимо што лепше место за живот. То је могуће само ако верујемо једни другима. Исувише нас је мало да би се делили по било ком основу. Љубињцима поручујем да нећу изневерити указано поверење. Они који су отишли у свет добро знају да у овоме веку човек може да промени све. Од личног имена, па до пола, али никад не може да промени место рођења. Знам да наши људи не заборављају корене, зато их молим да нам помогну да покренемо неку производњу. Будемо ли то занемарили, питање је времена кад ће Љубиње нестати.
