STEVO DRAPIĆ: Ljubinju i Hercegovini više pomaže i bolje razume Beograd nego Banjaluka!
Stanje u Hercegovini već godinama je zabrinjavajuće
Načelnik opštine Ljubinje Stevo Drapić ističe da se na delima najbolje vidi da brigu za opstanak Hercegovine u većoj meri pokazuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada u Beogradu, nego vlast u Banjaluci.
LAKO DO SJAJNE ZARADE: Evo kako možete da osvojite do 40.000 EVRA!
Sprema se veliko hapšenje DPS aktivista u Nikšiću zbog kupovine glasova!
TEŠKA SITUACIJA U REGIONU: Države u komšiluku beleže sve više obolelih i preminulih, samo u jednoj zemlji pad
Stanje u Hercegovini već godinama je zabrinjavajuće. Broj stanovnika je svake godine sve manji. Mladi odlaze i školuju se daleko od zavičaja sa ambicijom da se u novoj sredini zadrže ili odu negde u inostranstvo. Kakav god da je životni standard nema roditelja koji taj izbor neće podržati i poslednju paru uložiti u obrazovanje svoje dece. Migracije ostavljaju pustoš koja je najvidiljivija u malim opštinama. Jedna od takvih je i Ljubinje koje danas predstavlja kapiju Istočne Hercegovine, a veoma je upitno da li u ovom mestu svakodnevno živi više od 2.500 stanovnika. Nešto manji broj birača je izašao jesenas na lokalne izbore i izabrao Steva Drapića za trećeg načelnika opštine Ljubinje u ovom veku.
Novi načelnik je izabran iz redova opozicione Srpske demokratske stranke. U razgovoru za tamošnje medije, ističe da se nada da će se uspostaviti bolja saradnja sa Vladom u Banjaluci, ali da mu prvi meseci bude sumnju.
- Vladu Republike Srpske smatram svojom, ministarstva doživljavam kao partnere sa kojima, uz puno međusobno poštovanje, moramo ostvariti što bolju saradnju da bi rešavali probleme građana. U prethodnom periodu, kao lokalna samouprava, uputili smo niz pisama na različite adrese u Vladi Republike Srpske, između ostalog, i premijeru Viškoviću, ali do danas nikakvog odgovora nema. Zanimljivo je da su na naša pisma i pozive odgovarali predstavnici UNDP, čak i neke ambasade, ali od naše vlade nema nikakvog odgovora. Možda će zvučati čudno, ali za razliku od Banjaluke, mnogo više sluha za lokalne probleme opštine Ljubinje i za opstanak hercegovačke regije pokazao je zvanični Beograd.
- Nije paradoks, već istina koja se lako može dokazati delima. Ovom prilikom, zaista, želim da se najiskrenije zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na pomoći koja je do sada upućena Ljubinju. Zahvaljujući tome u prošloj godini smo asfaltirali ulice u naselju Vinogradi, dobili sanitetsko vozilo za Dom zdravlja, a u toku je i nabavka savremenog rendgen aparata. Puno nam znači ta podrška i nadam se da će se to nastaviti i u budućnosti. Kad tome dodamo da je Vlada Srbije imala više infrastrukturnih ulaganja i u drugim opštinama Hercegovine i da je izdvojila novac za renoviranje puta Foča - Tjentište, kao i sva buduća najavljena ulaganja, onda sa pravom možemo reći da čitava Hercegovina u Vladi Srbije ima daleko veću podršku i razumevanje od vlasti u Banjaluci.
- Moji prethodnici Darko Krunić i Vesko Budinčić ponašali su se domaćinski. Mada je Ljubinje siromašna opština svrstava se među lokalne samouprave sa najmanjim zaduženjem u Republici Srpskoj. Ako u budućnosti i dođe do novih zaduženja ona se jedino mogu usmeriti u infrastrukturna ulaganja ili privredni razvoj, nikako za tekuću budžetsku potrošnju, što je praksa u većini institucija u Srpskoj.
- Istina je da se svuda pominje nagomilana administracija, ali imam osećaj da se kola lome na malim opštinama. Niko ne priča o višku radnika u ministarstvima, javnim preduzećima, ustanovama. Sve se svelo na višak radnika u lokalnoj adminstraciji. Međutim,opština Ljubinje ni u ovome pogledu nije u nepovoljnom položaju. Imamo ukupno 25 radnika na čije plate se troši oko 30 posto budžeta. U ovaj procenat ne ulaze zaposleni u vatrogasnoj službi i drugim javnim ustanovama. Svaka opština ima svoje specifičnosti i nije realno da svuda budu kriterijumi isti. Neko će reći da je možda ljubinjska vatrogasna jedinica brojna, jer je u njoj 12 ljudi, ali činjenica je da se nalazimo na prostoru koji je često ugrožen brojnim i intezivnim požarima, dok neke druge opštine i ne znaju za takve probleme. Zato sam predložio Ministarstvu uprave i lokalne samouprave da se izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi na način da se ne ograničava broj zaposlenih, već da se procentom ograniči budžet kako bi svi segmenti života mogli normalno funkcionisati.
- Sa budžetom od 1.900.000 KM teško da možemo podmiriti realne potrebe građana. Trudimo se da raspodela budžeta bude što pravednija. Značajna sredstava izdvajamo za sport, posebno za odbojkaški klub, po kome smo nadaleko poznati. Nažalost, svakodnevno se uvećavaju izdvajanja za socijalne kategorije i sve je više demobilisanih boraca koji su egzistencijalno ugroženi. Kada se na to dodaju i nerešeni infrastrukturni i komunalni problemi, teško krpimo kraj sa krajem.
Stevo Drapić rođen je 16.6.1973. godine u selu Drapići opština Ljubinje, u porodici Slobodana i Mile Drapić. Po zanimanju je diplomirani inženjer poljoprivrede. Učesnik posednjeg odbrambeno-otadžbinskog rata kao pripadnik prve generacije Vojske Republike Srpske u trajanju od 34 meseca. Dugogodišnji je uspešan direktor preduzeća "Ljubivit" Ljubinje koje danas zapošljava 10 radnika. Na poslednjim lokalnim izborima izabran je na funkciju načelnika opštine Ljubinje kao kandidat Srpske demokratske stranke. Oženjen suprugom Milijanom sa kojom ima tri sina Mihajla, Dušana i Luku.
- Pronatalitetne mere i privredni razvoj su osnov opstanka. Ljubinje vapi za investitorom koji bi otvorio od 50 do 100 novih radnih mesta. To bi rasteretilo opštinsku kasu i omogućilo šansu da se više ulaže u infrastrukturu, sport, kulturu i ostale društvene sfere. Nažalost, oskudni smo sa prirodnim resursima. Nemamo ni šume ni elektrane. Zato moramo da podstičemo iskorištavanje potencijala alternativnih izvora energije i poljoprivrednog zemljišta u Ljubinjskom polju.
– Koliko je to moguće, situacija je pod kontrolom. Ima sporadičnih talasa pandemije, ali nisu ni blizu situaciji kakva je bila prošlog leta. Za razliku od drugih hercegovačkih opština u Ljubinju osim Doma zdravlja imamo i privatnu porodičnu ambulantu i oni zajednički prema broju pacijenata dele sredstva od Fonda zdravstvenog osiguranja. To je dovelo do situacije da Dom zdravlja, sa svim službama koje ima, ne može više da funkcioniše. Tokom prošle godine, kada su radnici davali više od svojih mogućnosti, primili su svega osam plata! Onda nije čudo što medicinski kadrovi odlaze. Navešću jedan ilustrativan primer. Fond zdravstvenog osiguranja za rendgen službu Doma zdravlja izdvaja 5.400 KM na godišnjem nivou. To nije dovoljno ni za potrošni materijal, a platu tehničara da ne pominjemo. Dovedeni smo u situaciju u kojoj se razmišlja da se ukida rendgen služba. Kako čovek da se ne zapita da li je normalno da u vreme korone pacijenti ne mogu da slikaju pluća?
- Osnovnu školu trenutno pohađa oko 260 učenika, a srednju oko 130. Svaka generacija iznedri kvalitetne učenike i studente koji sa uspehom završavaju najteže fakultete što govori da je kvalitet obrazovanja u Ljubinju još uvek na zavidnom nivou.
– Komunisti su nam oduzeli ogroman deo teritorije, a između ostalog i Mrkonjiće, koji su ostali u srcima Ljubinjaca. Sigurno je da će i Ljubinje, ali i cela Hercegovina imati koristi od gradnje duhovnog centra. Ljubinje ima turistički potencijal posebno kad je u pitanju verski turizam. U toku je oslikavanje naše crkve Presvete Bogorodice u čijim temeljima su pronađeni ostaci starovekovnih hramova, a posebno su značajne crkva Svetog Kneza Lazara na Vlahovićima i crkva na Mišljenju, gde je Sveti Vasilije održao prvu liturgiju. Međutim, nijedan rezultat ne može doći sam od sebe potrebno je jako puno rada, a poseban problem Ljubinja je nepostojanje smeštajnih kapaciteta.
- Trenutno je jako velika razlika u cenama nekretnina između Trebinja i Ljubinja, ali i svih ostalih hercegovačkih opština. Trebinje se profilisalo kao regionalni i turistički centar. Nama ostaje nada da i Ljubinje bude prepoznato, jer do Jadranske obale nas deli svega 40 kilometara, a nalazimo se na pola puta između Mostara i Trebinja. Kad tome dodamo da godišnje imamo više od 300 sunčanih dana možda probudimo interesovanje investitora.
- Na prvom mestu je poljoprivreda. Izgrađenu vodenu akumulaciju moramo što pre staviti u funkciju i omogućiti navodnjavanje. Ljubinje je regionalni lider u oblasti preradarstva, a kao brend isprofilisalo se preduzeće Ljbilje koje proizvodi kvalitetne hercegovačke čajeva i prirodnu kozmetiku.
Kao najbrend Republike Srpske prepoznat je proizvod pod nazivom "Miris Hercegovine" koje proizvodi preduzeće Farmavit. Reč je o proizvodima izrađenim na bazi belog luka. Veoma je tražen i ljubinjski med.
- Problem još uvijek postoji. Nakon niza dopisa i razgovora dobili smo saglasnost od Odbojkaškog saveza BiH da se utakmice, ipak, igraju u našoj dvorani. U međuvremenu urađen je projekat proširenja dvorane i sada smo u situaciji da tražimo donatore i sufinansijere kako bi ga realizovali.
- Ljubinje nema nikoga bližeg od svoje dijaspore! I zbog toga naš odnos i veza sa dijasporom mora biti još jača i bolja. Znam da je našim ljudima u dijaspori Ljubinje uvijek u srcu. Veoma mi je drago što je osnovano i Udruženje Ljubinjaca u Beogradu i rezultat je bio odmah vidljiv kada su prikupljena sredstva za nabavku mini kombija za potrebe sportista i ostalih udruženja u Ljubinju. Sama ta časna namera da se pomogne zavičaju je vredna pohvale. Čim se situacija sa pandemijom smiri nameravam da posetim Udruženje i iznesem neke planove. Svaki humanitarni rad je značajan, ali moramo pokušati da ostvarimo ekonomsku saradnju. Ljudi u dijaspori su najbolji ambasadori Ljubinja i nadam se da će nam pomoći u lobiranju i pronalaženju investitora. Naravno, podrazumeva se da ćemo nastaviti da razvijamo kulturne i sportske veze sa maticom.
- Podržavam regionalni pristup u rešavanju problema. Ljubinje, a i cela Hercegovina su previše mali da bi pojedinačno nastupali i pojedinačno rešavali svoje probleme. Zbog toga je sama ideja o osnivanju Saveza opština i gradova Istočne Hercegovine, koja je i potekla iz Ljubinja od strane bivšeg načelnika Budinčića, jako dobra. Nažalost, ona nije zaživela u pravom smislu i na nama je da to probamo ispraviti i prevazići političke nesuglasice.
- Najmanje što danas možemo učiniti u ime svih nevino stradalih jeste da se sa poštovanjem odnosimo prema njima i da mesta stradanja obiežavamo i održavamo na dostojan način. Magistralni put Ljubinje - Trebinje je vrlo frekventan i nažalost dešava se da putnici, naročito u letnjim mesecima izbacuju smeće i razne druge stvari na sama stratišta. Mnogi i ne znaju da se jama Ržani do, iako nadomak Ljubinja, administrativno nalazi na teritoriji grada Trebinja, međutim, radnici našeg komunalnog preduzeća redovno izlaze i čiste okolinu ovog spomenika.
– Od pamtiveka su granična mesta bila pod posebnom brigom, jer je to jedini način za opstanak. Nažalost, danas to nije slučaj. Ljubinje se graniči sa dve opštine u Federaciji BiH i tri u Republici Srpskoj, saradnja je zadovoljavajuća, ali siguran sam da može biti bolja.
- Čitav svoj život sam proveo ovde u Ljubinju. To nije samo moj izbor nego i moje porodice i moja tri sina. Trudiću se da uradim sve što je do mene da od Ljubinja napravimo što lepše mesto za život. To je moguće samo ako verujemo jedni drugima. Isuviše nas je malo da bi se delili po bilo kom osnovu. Ljubinjcima poručujem da neću izneveriti ukazano poverenje. Oni koji su otišli u svet dobro znaju da u ovome veku čovek može da promeni sve. Od ličnog imena, pa do pola, ali nikad ne može da promeni mesto rođenja. Znam da naši ljudi ne zaboravljaju korene, zato ih molim da nam pomognu da pokrenemo neku proizvodnju. Budemo li to zanemarili, pitanje je vremena kad će Ljubinje nestati.