(ВИДЕО) СТРАВИЧНО: За 20 секунди, 1070 људи погинуло у Скопљу: Македонију погодила најстрашнија природна катастрофа 1963. године - РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС сравнио све пред собом

• Земљотрес јачине 6,1 Рихтер погодио Скопље 26. јула 1963.

• Око 1.000 људи погинуло, 4.000 повређено.

• Град уништен – око 80% зграда срушено, 200.000 људи остало без дома.

Земљотреси су природна појава коју је готово немогуће предвидети, сила које човек не може контролисати, а чије последице могу бити разорне. Настају наглим ослобађањем енергије у Земљиној кори, често надмашујући људску способност предвиђања и припреме. Њихова непредвидивост чини их посебно опасним, јер људи ретко имају времена да реагује или се склоне. 

Таква невидљива, али моћна сила погодила је Скопље 26. јула 1963. године, остављајући велики број унесрећених и град у рушевинама. Земљотреси не бирају мету, могу уништити и модерне квартове и мала насеља, остављајући за собом пустош и трауме које трају деценијама. Скопље је у том тренутку постало живи пример снаге природе и рањивости људског живота.

У зору 26. јула 1963. године, у 5:17 ујутро, Скопље је доживело један од најразорнијих земљотреса у историји Балкана. Тло је задрхтало под тежином силе која је уништила готово 80% града, остављајући за собом рушевине, смрт и хаос. Земљотрес јачине 6,1 степен Рихтерове скале, са епицентром у близини Скопља, трајао је само 20 секунди, али је последице осећао цео регион. 

У тренутку удара, многи су још спавали. Зграде су се срушиле као куле од карата, а улице су биле прекривене слојем прашине и камења. Они који су преживели, попут Љубомира Дрнковског, сећају се језивих призора,  уништених паркова, срушених зграда и људи који су викали у потрази за вољенима. 

Кобног јутра 26. јула 1963. године Љубомир Дрнковски из Скопља имао је 23 године и био је са својим пријатељем који је живео у Илинденској улици, у то време једној од већих улица.

Његова млађа сестра била је у њиховој кући код скопске поште, док су родитељи били у Охриду на одмору. Непосредно после снажног земљотреса Дрнковски је, у шоку, отишао да тражи сестру, која је остала код куће, и на срећу је пронашао неповређену.

- Призор је био језив када сам дошао у парк испред поште. Потпуно је био уништен и било је много жртава. Људи су, како се то популарно каже, запрепашћени оним што се догодило. Али неки су одмах почели да помажу. Сећам се да су се попели на врх рушевина и извукли дете из срушене стамбене зграде код пијаце - присећао се Дрнковски.

Док су се спасиоци борили са рушевинама, међународна заједница није остала равнодушна. Убрзо након трагедије, 35 земаља затражило је да Генерална скупштина УН-а стави помоћ Скопљу на дневни ред. Само неколико дана након земљотреса, помоћ је понудило 78 земаља, укључујући САД, СССР, Велику Британију и многе друге. 

У наредним месецима, Скопље је постало симбол међународне солидарности. Изграђени су монтажни станови, школе и болнице, а многе улице и објекти добили су имена по земљама које су помогле у обнови. На пример, улица Мексичка подсећа на помоћ Мексика, док су зграде попут "руски згради" подсећале на помоћ Совјетског Савеза. 

Обнова града није била само физичка. Скопље је почело да се трансформише у модерни град са новим урбанистичким планом. Јапански архитекта Кензо Танге добио је задатак да дизајнира нови изглед града, док су многе зграде, попут железничке станице, обновљене према његовим плановима. 

Међутим, обнова није била без изазова. Многи су се суочавали са губицима, траумама и тешкоћама у прилагођавању новим условима живота. Иако је град поново изграђен, сећања на трагедију остала су дубоко урезана у колективну свест.

Данас, више од шест деценија после земљотреса, Скопље је живи споменик отпорности и солидарности. Споменици, музеји и меморијалне плоче подсећају на жртве и хероје тог дана, којима се сваке године одаје шпочаст. Иако је град обновљен, сећања на 26. јул 1963. године остају снажна и неизбрисива.