(VIDEO) STRAVIČNO: Za 20 sekundi, 1070 ljudi poginulo u Skoplju: Makedoniju pogodila najstrašnija prirodna katastrofa 1963. godine - RAZORAN ZEMLJOTRES sravnio sve pred sobom

• Zemljotres jačine 6,1 Rihter pogodio Skoplje 26. jula 1963.

• Oko 1.000 ljudi poginulo, 4.000 povređeno.

• Grad uništen – oko 80% zgrada srušeno, 200.000 ljudi ostalo bez doma.

Zemljotresi su prirodna pojava koju je gotovo nemoguće predvideti, sila koje čovek ne može kontrolisati, a čije posledice mogu biti razorne. Nastaju naglim oslobađanjem energije u Zemljinoj kori, često nadmašujući ljudsku sposobnost predviđanja i pripreme. Njihova nepredvidivost čini ih posebno opasnim, jer ljudi retko imaju vremena da reaguje ili se sklone. 

Takva nevidljiva, ali moćna sila pogodila je Skoplje 26. jula 1963. godine, ostavljajući veliki broj unesrećenih i grad u ruševinama. Zemljotresi ne biraju metu, mogu uništiti i moderne kvartove i mala naselja, ostavljajući za sobom pustoš i traume koje traju decenijama. Skoplje je u tom trenutku postalo živi primer snage prirode i ranjivosti ljudskog života.

U zoru 26. jula 1963. godine, u 5:17 ujutro, Skoplje je doživelo jedan od najrazornijih zemljotresa u istoriji Balkana. Tlo je zadrhtalo pod težinom sile koja je uništila gotovo 80% grada, ostavljajući za sobom ruševine, smrt i haos. Zemljotres jačine 6,1 stepen Rihterove skale, sa epicentrom u blizini Skoplja, trajao je samo 20 sekundi, ali je posledice osećao ceo region. 

U trenutku udara, mnogi su još spavali. Zgrade su se srušile kao kule od karata, a ulice su bile prekrivene slojem prašine i kamenja. Oni koji su preživeli, poput Ljubomira Drnkovskog, sećaju se jezivih prizora,  uništenih parkova, srušenih zgrada i ljudi koji su vikali u potrazi za voljenima. 

Kobnog jutra 26. jula 1963. godine Ljubomir Drnkovski iz Skoplja imao je 23 godine i bio je sa svojim prijateljem koji je živeo u Ilindenskoj ulici, u to vreme jednoj od većih ulica.

Njegova mlađa sestra bila je u njihovoj kući kod skopske pošte, dok su roditelji bili u Ohridu na odmoru. Neposredno posle snažnog zemljotresa Drnkovski je, u šoku, otišao da traži sestru, koja je ostala kod kuće, i na sreću je pronašao nepovređenu.

- Prizor je bio jeziv kada sam došao u park ispred pošte. Potpuno je bio uništen i bilo je mnogo žrtava. Ljudi su, kako se to popularno kaže, zaprepašćeni onim što se dogodilo. Ali neki su odmah počeli da pomažu. Sećam se da su se popeli na vrh ruševina i izvukli dete iz srušene stambene zgrade kod pijace - prisećao se Drnkovski.

Dok su se spasioci borili sa ruševinama, međunarodna zajednica nije ostala ravnodušna. Ubrzo nakon tragedije, 35 zemalja zatražilo je da Generalna skupština UN-a stavi pomoć Skoplju na dnevni red. Samo nekoliko dana nakon zemljotresa, pomoć je ponudilo 78 zemalja, uključujući SAD, SSSR, Veliku Britaniju i mnoge druge. 

U narednim mesecima, Skoplje je postalo simbol međunarodne solidarnosti. Izgrađeni su montažni stanovi, škole i bolnice, a mnoge ulice i objekti dobili su imena po zemljama koje su pomogle u obnovi. Na primer, ulica Meksička podseća na pomoć Meksika, dok su zgrade poput "ruski zgradi" podsećale na pomoć Sovjetskog Saveza. 

Obnova grada nije bila samo fizička. Skoplje je počelo da se transformiše u moderni grad sa novim urbanističkim planom. Japanski arhitekta Kenzo Tange dobio je zadatak da dizajnira novi izgled grada, dok su mnoge zgrade, poput železničke stanice, obnovljene prema njegovim planovima. 

Međutim, obnova nije bila bez izazova. Mnogi su se suočavali sa gubicima, traumama i teškoćama u prilagođavanju novim uslovima života. Iako je grad ponovo izgrađen, sećanja na tragediju ostala su duboko urezana u kolektivnu svest.

Danas, više od šest decenija posle zemljotresa, Skoplje je živi spomenik otpornosti i solidarnosti. Spomenici, muzeji i memorijalne ploče podsećaju na žrtve i heroje tog dana, kojima se svake godine odaje špočast. Iako je grad obnovljen, sećanja na 26. jul 1963. godine ostaju snažna i neizbrisiva.