ЧЕТА ЂАКА УМРЛА ЈЕ У ИСТОМ ДАНУ: Који је разлог масакра у Крагујевцу?
Да се никада не заборави
На данашњи дан, 21. октобра 1941. године обележава се 81 година од незапамћеног масакра у Крагујевцу и језивог злочина који Србија никада неће заборавити.
СРПСКИ ХЕРОЈ КОЈИ ЈЕ ЗВЕРСКИ МУЧЕН: Одсекли му руке, умро у језивим мукама које су се дуго криле од јавности
СА 16 ГОДИНА ДРЖАЛА ЈЕ ПУШКУ У РУКАМА И УДАРИЛА НА АУСТРОУГАРЕ: О овој хероини се данас мало зна, а заслужује вечити помен
ДРУГИ НАЈГЛЕДАНИЈИ ДОГАЂАЈ НА СВЕТУ ДЕСИО СЕ У СРБИЈИ: У Београду су тада дошли представници 127 земаља (ВИДЕО)
Тог дана су Немци у Крагујевцу стрељали 3.000 људи, међу којима је било и 300 ученика средњих школа, професоре, као и 15 дечака, чистача обуће.
Овај дан се у Србији обележава као Дан сећања на жртве у Другом светском рату, а данас се одржава и државна церемонија полагања венаца у „Спомен – парку Крагујевачки октобар“ у знак сећања на масовно стрељање у крагујевачким Шумарицама.
Разлог за овај масакр био је 10 убијених и 26 рањених немачких војника, након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.
Спомен-парк Крагујевачки октобар
Простор на коме је извршено стрељање 1953. претворен је у меморијални парк. На улазу је подигнут монументални музеј "21. октобар". "Споменик стрељаним ђацима и професорима", постао је симбол крагујевачке трагедије. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала.
Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет, што је значило да треба убити 2.300 људи.
Злочин су извршиле јединице И батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука, које су 19. октобра ухапсиле две групе цивила и прво стрељали 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша.
Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности, али највеће страдање грађана извршено је следећи дан – 21. октобра.
Тог дана, у 7 ујутро, 2.301 особа изведена је пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Људи су били поређани у четири реда, а у сваком је било по 50 људи. Након стрељања Немци су пиштољем убијали оне који су остали рањени. Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште. До 2 часа по подне завршено је стрељање и убијено је 2.272 особе док су 29 лица преживела стрељање.
Међу стрељаним је било 217 малолетних лица - од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназије и 134 малолетника који нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости углавном ромске националности.
Немци су, 22. октобра 1941. године, објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана, а у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке војнике, погинуло 10, а рањено 26 немачких војника, у знак одмазде стрељано за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300. Међутим, Немци нису дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 20. октобра у Крагујевцу и три оближња села тако да испада да су премашили број стрељаних особа у знак одмазде за чак 500 лица.
Суђења
Командант Франц Беме суочио се са оптужницом за злочин у Крагујевцу. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на суд у склопу Накнадних нирнбершких суђења. Извршио је самоубиство. Командант 724. пука 704. пешадијске дивизије, генерал Адалберт Лончар, осуђен је 1947. на смрт пред Војним судом у Београду.