"Залуд уста ПУНА МОЛИТВЕ ако је СРЦЕ ПРАЗНО" На данашњи дан рођен владика Николај, СТУБ ЦРКВЕ и РИЗНИЦА МУДРОСТИ
Човек невероватног угледа.
На данашњи дан 1881. године рођен је српски епископ Николај Велимировић (Никола), теолог, књижевник и беседник, владика охридски и жички, једна од најумнијих глава Српске цркве уопште.
УКЛЕТИ ПРСТЕН НЕМАЊИЋА донео "ЗЛУ КОБ" краљу Александру: Носио га је СВУДА, али када га је скинуо ДЕСИЛА СЕ ТРАГЕДИЈА
РОДИЛА ЈЕ ДЕСЕТОРО ДЕЦЕ И БИЛА САВЛАДАР СВОМ СУПРУГУ, Карађорђева снаја: Турци су јој поклонили нешто јединствено
НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА ЗА 1915. ГОДИНУ: "Достојни потомци јунака Милутинових и Душанових" (ФОТО)
По завршетку студија у Швајцарској и доктората у Берну, студирао је филозофију на Оксфорду и у Женеви (други докторат). По повратку у Србију радио је као професор. Замонашио се 1909. у манастиру Раковица, након оздрављења после тешке болести.
Завршио је Духовну академију у Петрограду. Први светски рат провео је у Британији и САД као изасланик српске владе, с циљем да се тамошњој јавности представи српска ствар. Између два светска рата предводио је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, самоникли покрет малих људи који су тежили вишем нивоу духовности од оног који омогућава класичан парохијски живот.
Била је то врло нетипична појава за српске прилике. Обновио је бројне српске храмове, највише у Овчарско-кабларској клисури али и у Јужној Србији (данас Македонија). Током Другог светског рата налазио се у конфинацији (Љубостиња, Војловица), због подршке државном удару од 27.3.1941.
Извесно време провео је и у логору Дахау с патријархом Гаврилом (Дожић). Била су то једина два висока црквена званичника у Европи која су се налазила у концентрационом логору. Није се никада више вратио у Србију. Приликом доласка на тло САД након рата, дочекало га је више десетина епископа разних хришћанских цркава - што је показатељ његовог невероватног угледа.
Умро је у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канануму Пенсилванији (САД) а сахрањен је на српском гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу. Мошти су му пренете у Србију 1991. Српска Црква га је прогласила за светитеља.
Као аутор био је необично плодан, а његова дела: "Религија Његошева", "Беседе под Гором", "Изнад греха и смрти", "Душа Србије", "Србија у светлости и мраку", "Духовни препород Европе", "Агонија цркве", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру" и многа многа друга су постала стуб цркве Христове у Србији.
Многе његове мудрости су постале општеприхваћене у српском народу, на пример: "Као што се свећа од свеће пали, тако и добро дело од доброг дела", "Нико ми од људи не може учинити зло ако у мени нема рањиво место", "Залуд уста пуна молитве ако је срце празно"
НИЈЕ НИ ДУШАН НИ УРОШ НЕЈАКИ: Мистериозни "ЦРНИ ЧОВЕК" је био ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР, ево ко је био ЈОВАН НЕНАД
БИЉКЕ КОЈЕ ДОНОСЕ СМРТ: Ово УКЛЕТО ДРВЕЋЕ наши преци НИКАДА НИСУ садили око куће, ево и ЗАШТО
СЕЈАО ЈЕ ПОТОМКЕ ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ! Кнез Милош је имао ШЕСНАЕСТОРО ДЕЦЕ, и сва су имала ЈЕЗИВУ СУДБИНУ
Јединствен случај у свету: Краљ Петар испунио завет и подигао споменик српској сељанки и њеном сину (ФОТО)
Једини НЕМАЊИЋ који није проглашен за свеца је ЦАР ДУШАН: Разлог за то је његова жена ЈЕЛЕНА (ВИДЕО)
