Без енергетских криза: Санкције и проблеми око фосилних горива их не дотичу - како је једна мала земља одржала лекцију свету
Док фосилна горива широм света и даље доносе еколошке, економске, здравствене проблеме, али и најактуелније - геополитичку нестабилност, Уругвај се издвојио као добар пример да алтернатива заиста функционише.
Многе државе остају заглављене у геополитичким ризицима које изазива глобална зависност од фосилних горива – од енергетске несигурности и притисака великих извозница до сталних тензија око контроле над резервама и ослањања на политички нестабилне регионе. Уругвај је управо тим изазовима дао најјаснији одговор.
Прелазак са увоза фосилних горива на готово потпуну употребу обновљивих извора показао је како се излазак из мреже геополитичких зависности може постићи дугорочном стратегијом и домаћом енергетском производњом, ослобађајући земљу од спољнополитичких притисака, санкција и осталих ризика повезаних с фосилним горивима.
Паметно коришћење обновљивих извора енергије
Наиме, Уругвај је урадио оно што већина нација и даље назива немогућим: изградио је електроенергетску мрежу која скоро у потпуности ради на обновљивим изворима енергије – по цени која је упола нижа од цене фосилних горива.
Када је тадашњи председник Табаре Васкез 2008. године понудио Рамону Мендезу Галаину место министра енергетике, универзитетски професор који се није бавио енергетиком једва је могао да поверује. Ипак, прихваћена прилика постала је прекретница како за њега, тако и за Уругвај. Под његовим вођством земља је напустила модел заснован на увозним фосилним горивима.
Галаин је предложио смео план: изградити систем који се скоро у потпуности ослања на домаће обновљиве ресурсе – ветар, сунце и биомасу – и то на начин који је јефтинији од фосилних горива.
Када је земља прилагодила услове који су дуго фаворизовали нафту и гас, обновљиви извори енергије су надмашили очекивања на сваком фронту: преполовили су трошкове, отворена су нова радна места и заштићена је економија од ценовних шокова.
- Ако правилно одредите подстицаје, тржиште ће учинити остало. Не требају вам чуда, потребна су вам правила која имају економског смисла, рекао ми је Мендез Галаин.
Уругвај је мала, али економски снажна држава. Са око 3,5 милиона становника (поређења ради: Београд има нешто више од 1.600.000), остварује БДП од приближно 80 милијарди долара и бележи највиши приход по глави становника у Латинској Америци. Његова економија почива на пољопривреди, сточарству, шумарству и све јачем сектору услуга, а не на тешкој индустрији. Управо зато је енергетски заокрет земље још импресивнији.
Значајан напредак земље
Данас, Уругвај производи скоро 99 одсто своје електричне енергије из обновљивих извора, а само мали део долази из флексибилних термоелектрана, попут оних које се напајају природним гасом. Оне се користе само када хидроенергија не може у потпуности да покрије периоде када су енергија ветра и сунца ниске.
Укупни трошкови производње електричне енергије смањени су за отприлике половину у поређењу са алтернативама на фосилна горива, а земља је привукла шест милијарди долара инвестиција у обновљиве изворе енергије током периода од пет година.
Отворено је око 50.000 нових радних места, смањена емисија и можда најзначаније, Уругвај више није подложан дивљим осцилацијама глобалних тржишта фосилних горива.
- Нисмо почели са климатским циљевима. Почели смо са проблемом трошкова и поузданости. Животна средина је била позитивна споредна појава, а не разлог, објашњава Галаин.
Рамон Мендез Галаин је физичар и кључна фигура у енергетској трансформацији Уругваја. Дипломирао физику на Универзитету у Греноблу, Француска, и докторирао физику на Универзитету Ла Плата, Аргентина. Добитник је бројних престижних награда. Настоји да промовише одрживе енергетске транзиције.
Може ли овај модел функционисати и у другим земљама
Уругвајска енергетска политика је глобално призната прича о успеху и састоји се из две фазе:
- Прва фаза енергетске транзиције (2008–2015) пребацила је Уругвај са увоза фосилних горива на обновљиве изворе енергије.
- Друга фаза усмерена је на смањење емисија у транспорту и индустрији, укључује развој зеленог водоника и е-горива, ширење електричне мобилности, повећање соларне енергије и складиштења, као и унапређење енергетске ефикасности, с циљем постизања угљеничне неутралности до 2050. године.
Модел Уругваја привукао је огромну пажњу, показујући да мале земље могу створити систем чистих извора енергије који је исплатив, поуздан и доноси радна места, а еколошке користи остају као додатна, али не мање битна предност.
Док критичари скрећу пажњу на специфичности ове земље, попут мале потражње и политичке стабилности, Мендез Галаин тврди да је принцип применљив свуда ако владе имају храбрости да промене правила – дакле, по његовом мишљењу, све зависи од политичке воље.
