Bez energetskih krizа: Sankcije i problemi oko fosilnih goriva ih ne dotiču - kako je jedna mala zemlja održala lekciju svetu
Dok fosilna goriva širom sveta i dalje donose ekološke, ekonomske, zdravstvene probleme, ali i najaktuelnije - geopolitičku nestabilnost, Urugvaj se izdvojio kao dobar primer da alternativa zaista funkcioniše.
Mnoge države ostaju zaglavljene u geopolitičkim rizicima koje izaziva globalna zavisnost od fosilnih goriva – od energetske nesigurnosti i pritisaka velikih izvoznica do stalnih tenzija oko kontrolе nad rezervama i oslanjanja na politički nestabilne regione. Urugvaj je upravo tim izazovima dao najjasniji odgovor.
Prelazak sa uvoza fosilnih goriva na gotovo potpunu upotrebu obnovljivih izvora pokazao je kako se izlazak iz mreže geopolitičkih zavisnosti može postići dugoročnom strategijom i domaćom energetskom proizvodnjom, oslobađajući zemlju od spoljnopolitičkih pritisaka, sankcija i ostalih rizika povezanih s fosilnim gorivima.
Pametno korišćenje obnovljivih izvora energije
Naime, Urugvaj je uradio ono što većina nacija i dalje naziva nemogućim: izgradio je elektroenergetsku mrežu koja skoro u potpunosti radi na obnovljivim izvorima energije – po ceni koja je upola niža od cene fosilnih goriva.
Kada je tadašnji predsednik Tabare Vaskez 2008. godine ponudio Ramonu Mendezu Galainu mesto ministra energetike, univerzitetski profesor koji se nije bavio energetikom jedva je mogao da poveruje. Ipak, prihvaćena prilika postala je prekretnica kako za njega, tako i za Urugvaj. Pod njegovim vođstvom zemlja je napustila model zasnovan na uvoznim fosilnim gorivima.
Galain je predložio smeo plan: izgraditi sistem koji se skoro u potpunosti oslanja na domaće obnovljive resurse – vetar, sunce i biomasu – i to na način koji je jeftiniji od fosilnih goriva.
Kada je zemlja prilagodila uslove koji su dugo favorizovali naftu i gas, obnovljivi izvori energije su nadmašili očekivanja na svakom frontu: prepolovili su troškove, otvorena su nova radna mesta i zaštićena je ekonomija od cenovnih šokova.
- Ako pravilno odredite podsticaje, tržište će učiniti ostalo. Ne trebaju vam čuda, potrebna su vam pravila koja imaju ekonomskog smisla, rekao mi je Mendez Galain.
Urugvaj je mala, ali ekonomski snažna država. Sa oko 3,5 miliona stanovnika (poređenja radi: Beograd ima nešto više od 1.600.000), ostvaruje BDP od približno 80 milijardi dolara i beleži najviši prihod po glavi stanovnika u Latinskoj Americi. Njegova ekonomija počiva na poljoprivredi, stočarstvu, šumarstvu i sve jačem sektoru usluga, a ne na teškoj industriji. Upravo zato je energetski zaokret zemlje još impresivniji.
Značajan napredak zemlje
Danas, Urugvaj proizvodi skoro 99 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora, a samo mali deo dolazi iz fleksibilnih termoelektrana, poput onih koje se napajaju prirodnim gasom. One se koriste samo kada hidroenergija ne može u potpunosti da pokrije periode kada su energija vetra i sunca niske.
Ukupni troškovi proizvodnje električne energije smanjeni su za otprilike polovinu u poređenju sa alternativama na fosilna goriva, a zemlja je privukla šest milijardi dolara investicija u obnovljive izvore energije tokom perioda od pet godina.
Otvoreno je oko 50.000 novih radnih mesta, smanjena emisija i možda najznačanije, Urugvaj više nije podložan divljim oscilacijama globalnih tržišta fosilnih goriva.
- Nismo počeli sa klimatskim ciljevima. Počeli smo sa problemom troškova i pouzdanosti. Životna sredina je bila pozitivna sporedna pojava, a ne razlog, objašnjava Galain.
Ramon Mendez Galain je fizičar i ključna figura u energetskoj transformaciji Urugvaja. Diplomirao fiziku na Univerzitetu u Grenoblu, Francuska, i doktorirao fiziku na Univerzitetu La Plata, Argentina. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada. Nastoji da promoviše održive energetske tranzicije.
Može li ovaj model funkcionisati i u drugim zemljama
Urugvajska energetska politika je globalno priznata priča o uspehu i sastoji se iz dve faze:
- Prva faza energetske tranzicije (2008–2015) prebacila je Urugvaj sa uvoza fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.
- Druga faza usmerena je na smanjenje emisija u transportu i industriji, uključuje razvoj zelenog vodonika i e-goriva, širenje električne mobilnosti, povećanje solarne energije i skladištenja, kao i unapređenje energetske efikasnosti, s ciljem postizanja ugljenične neutralnosti do 2050. godine.
Model Urugvaja privukao je ogromnu pažnju, pokazujući da male zemlje mogu stvoriti sistem čistih izvora energije koji je isplativ, pouzdan i donosi radna mesta, a ekološke koristi ostaju kao dodatna, ali ne manje bitna prednost.
Dok kritičari skreću pažnju na specifičnosti ove zemlje, poput male potražnje i političke stabilnosti, Mendez Galain tvrdi da je princip primenljiv svuda ako vlade imaju hrabrosti da promene pravila – dakle, po njegovom mišljenju, sve zavisi od političke volje.
