Будућност света је у рукама савезника Техерана: Да ли Русија, Кина и Северна Кореја улазе у рат?

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи изјавио је да ће у понедељак ујутру у Москви одржати „озбиљне консултације“ с Владимиром Путином.

Западне савезнице сматрају да Русија, Кина, Иран и Северна Кореја чине нову осу ауторитарних сила, које су све више међусобно усклађене и пружају једна другој подршку.

Доналд Трамп је, међутим, одступио од традиционалног савезништва са демократским партнерима и изградио близак однос с Путином – блискији него било који амерички председник у скоријој историји.

Колико би то могло утицати на рачунице Кремља док Москва одлучује како да одговори на америчке потезе у Ирану, уноси додатни ниво непредвидивости у ову кризу, пише SkyNews.

Један од ограничавајућих фактора јесте и физичка способност руске војске – ако би и желела – да пружи војну помоћ Ирану, с обзиром на рат у Украјини.

За разлику од НАТО-а, не постоји формални споразум између Москве, Пекинга, Техерана и Пјонгјанга да у кризним ситуацијама притекну једни другима у помоћ.

Ипак, слабљење једног члана ове четворке утицало би на виталне националне интересе преосталих, па постоји обострани интерес за међусобну подршку – било војном силом, било испоруком оружја.

Иран практично нема избора осим да директно узврати Сједињеним Државама након што су му током ноћи погођена три кључна нуклеарна постројења.

Међутим, способност Ирана да лансира балистичке ракете и дронове озбиљно је нарушена таласима израелских напада откако је премијер Бењамин Нетањаху пре десет дана објавио рат Ирану.

Које су опције Ирана?

Америчке базе, ратни бродови и авиони у региону налазе се у домету иранских ракета и дронова, али Пентагон је знатно појачао противваздушну одбрану у очекивању иранског контраудара.

Ипак, постоје и мекше мете, попут америчких амбасада или других дипломатских мисија.

Иран би такође могао да минира Ормуски мореуз – потез који би имао глобалне последице јер би пореметио ток испорука великих количина нафте, гаса и других роба.

Осим тога, и војни циљеви америчких савезника могли би бити проглашени легитимним метама.

Велика Британија је саопштила да није учествовала у америчком нападу.

Али, Министарство одбране Уједињеног Краљевства додатно је појачало мере „заштите снага“ за своје базе и војнике на Блиском истоку на највиши ниво, како се незванично сазнаје.

Шта је погођено у америчком нападу?

У операцији која се планирала годинама, амерички невидљиви бомбардери Б-2 бацили су огромне бомбе за пробијање бункера – ГБУ-57 "Massive Орднанце Пенетратор" – на постројење за обогаћивање нуклеарног горива Фордо, које се налази око 110 км југозападно од Техерана.

Комплекс је изграђен под планином – на дубини од око 80 до 90 метара – како би био изван домашаја израелске војске. Само америчко ратно ваздухопловство поседује оружје довољно снажно да пробије слојеве камена, земље и бетона и нанесе значајну штету.

Исто оружје коришћено је за напад на главно иранско постројење за обогаћивање уранијума у Натанзу, које се налази 250 км југоисточно од главног града.

Такође, америчке подморнице лансирале су крстареће ракете ТЛАМ ка Натанзу и ка локацији ван града Исфахан, који се налази 420 км јужно од Техерана. Сматра се да се тамо чува нуклеарно гориво близу границе за војну употребу.

Међутим, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) – нуклеарни надзорник Уједињених нација – саопштила је да шест зграда у Исфахану које су погођене садрже мало или нимало нуклеарног материјала.

Трамп је изјавио да је наредио напад како би уништио способност Ирана да обогаћује уранијум до нивоа потребног за производњу нуклеарне бомбе. Техеран, с друге стране, већ годинама тврди да је његов нуклеарни програм искључиво цивилне природе

Ипак, аналитичари упозоравају да би било веома тешко зауставити ирански нуклеарни програм искључиво војним средствима, те да би овакав напад могао чак и убрзати настојања Ирана да направи бомбу – ако су кључне компоненте сачуване.

Руско министарство спољних послова у недељу је оштро осудило америчке ударе на иранска нуклеарна постројења као „опасну ескалацију“ која би могла додатно да угрози „регионалну и глобалну безбедност“.

„Ризик од ескалације сукоба на Блиском истоку, који је већ погођен бројним кризама, значајно је повећан“, наведено је у саопштењу.

Прошле недеље, руска влада упозорила је САД да се не прикључују израелском рату против Ирана, наводећи да би то био „изузетно опасан потез са истински непредвидивим негативним последицама“.

Те изјаве уследиле су након телефонског разговора Владимира Путина са кинеским председником Сијем Ђинпингом.

То значи да се руска влада – с обзиром на то да Иран пружа војну помоћ Москви у рату у Украјини – сада суочава с хитном одлуком о томе како да подржи иранског врховног вођу Алија Хамнеија, чији је опстанак директно угрожен израелском кампањом.