Човек који је разбеснео Путина: Исказао спремност и на стрељање због својих ставова, био један од најближих и најдуговечнијих сарадника председника а онда уследио обрт

Дмитриј Козак важио је за једног од најближих и најдуговечнијих сарадника Владимира Путина, с којим је радио још од 1990-их у Санкт Петербургу. Током година био је познат као ''sistemski човек'' – лојалан држави и председнику, али није био идеолог рата, наводи Њујорк тајмс. Управо због тога је његово понашање непосредно пре и након инвазије на Украјину 2022. представљало изузетак у Путиновом окружењу.

Према извештају Њујорк тајмса, док је Русија гомилала снаге око Украјине, Козак је био одговоран за преговоре о Донбасу и покушавао да пронађе дипломатско решење. У јануару 2022. године учествовао је у дугим разговорима у Паризу који су, према оценама западних и украјинских званичника, деловали искрено и конструктивно.

 Паралелно, саставио је меморандум за Путина у којем је упозоравао да ће рат изазвати снажан отпор Украјине, разорне санкције и дугорочне последице по Русију. Такође је истакао да би сукоб могао подстаћи Финску и Шведску да се придруже НАТО-у, што се касније и догодило.

На састанку Савета безбедности 21. фебруара 2022, непосредно пред инвазију, Козак се разликовао од других званичника који су у потпуности подржавали Путина. Отворено је упозорио да Украјина неће капитулирати и да ће последице по Русију бити озбиљне. Када га је Путин приватно питао зашто се противи рату, Козак је остао при свом ставу. По почетку инвазије, покушао је да преговорима убрза прекид ватре, разговарајући с украјинским званичницима о могућем договору који би укључивао повлачење руских трупа (осим са Крима и делова Донбаса) и безбедносне гаранције за Украјину. Његово одбијање да Кијеву пренесе захтев за безусловну предају изазвало је бес Путина.

Три извора блиска Козаку тврде да је он у једном тренутку Путину рекао да је спреман да буде ухапшен или чак стрељан због свог става. Касније је сазнао да је током тог разговора Путин укључио спикерфон, па су високи званичници у кабинету постали сведоци ретког тренутка непослушности.

Након тога, Козак је практично уклоњен из преговора о Украјини и замењен лојалнијим званичницима, иако је формално задржао функцију, канцеларију и одређени приступ Путину. У уским круговима наставио је да заговара прекид рата, преговоре са Западом и унутрашње реформе, укључујући независније судство – ставове који су у данашњој Русији сматрани готово херетичким.

Иако никада јавно није иступио против Путина, његово неслагање било је добро познато унутар врха власти. У септембру је поднео оставку, чинећи га највишим руским званичником који се повукао због рата. Његов пример показује да је унутар Кремља још 2022. постојао отпор рату, али и колико је тај отпор био ограничен и немоћан пред одлуком Путина да настави сукоб, закључује Њујорк тајмс.