Čovek koji je razbesneo Putina: Iskazao spremnost i na streljanje zbog svojih stavova, bio jedan od najbližih i najdugovečnijih saradnika predsednika a onda usledio obrt
Dmitrij Kozak, dugogodišnji bliski saradnik Putina, protivio se ratu u Ukrajini i pokušao da pregovorima pronađe diplomatsko rešenje, što ga je udaljilo od vrha Kremlja.
Dmitrij Kozak važio je za jednog od najbližih i najdugovečnijih saradnika Vladimira Putina, s kojim je radio još od 1990-ih u Sankt Peterburgu. Tokom godina bio je poznat kao ''sistemski čovek'' – lojalan državi i predsedniku, ali nije bio ideolog rata, navodi Njujork tajms. Upravo zbog toga je njegovo ponašanje neposredno pre i nakon invazije na Ukrajinu 2022. predstavljalo izuzetak u Putinovom okruženju.
Prema izveštaju Njujork tajmsa, dok je Rusija gomilala snage oko Ukrajine, Kozak je bio odgovoran za pregovore o Donbasu i pokušavao da pronađe diplomatsko rešenje. U januaru 2022. godine učestvovao je u dugim razgovorima u Parizu koji su, prema ocenama zapadnih i ukrajinskih zvaničnika, delovali iskreno i konstruktivno.
Paralelno, sastavio je memorandum za Putina u kojem je upozoravao da će rat izazvati snažan otpor Ukrajine, razorne sankcije i dugoročne posledice po Rusiju. Takođe je istakao da bi sukob mogao podstaći Finsku i Švedsku da se pridruže NATO-u, što se kasnije i dogodilo.
Na sastanku Saveta bezbednosti 21. februara 2022, neposredno pred invaziju, Kozak se razlikovao od drugih zvaničnika koji su u potpunosti podržavali Putina. Otvoreno je upozorio da Ukrajina neće kapitulirati i da će posledice po Rusiju biti ozbiljne. Kada ga je Putin privatno pitao zašto se protivi ratu, Kozak je ostao pri svom stavu. Po početku invazije, pokušao je da pregovorima ubrza prekid vatre, razgovarajući s ukrajinskim zvaničnicima o mogućem dogovoru koji bi uključivao povlačenje ruskih trupa (osim sa Krima i delova Donbasa) i bezbednosne garancije za Ukrajinu. Njegovo odbijanje da Kijevu prenese zahtev za bezuslovnu predaju izazvalo je bes Putina.
Tri izvora bliska Kozaku tvrde da je on u jednom trenutku Putinu rekao da je spreman da bude uhapšen ili čak streljan zbog svog stava. Kasnije je saznao da je tokom tog razgovora Putin uključio spikerfon, pa su visoki zvaničnici u kabinetu postali svedoci retkog trenutka neposlušnosti.
Nakon toga, Kozak je praktično uklonjen iz pregovora o Ukrajini i zamenjen lojalnijim zvaničnicima, iako je formalno zadržao funkciju, kancelariju i određeni pristup Putinu. U uskim krugovima nastavio je da zagovara prekid rata, pregovore sa Zapadom i unutrašnje reforme, uključujući nezavisnije sudstvo – stavove koji su u današnjoj Rusiji smatrani gotovo heretičkim.
Iako nikada javno nije istupio protiv Putina, njegovo neslaganje bilo je dobro poznato unutar vrha vlasti. U septembru je podneo ostavku, čineći ga najvišim ruskim zvaničnikom koji se povukao zbog rata. Njegov primer pokazuje da je unutar Kremlja još 2022. postojao otpor ratu, ali i koliko je taj otpor bio ograničen i nemoćan pred odlukom Putina da nastavi sukob, zaključuje Njujork tajms.
