"Деца су плакала и паничила када би се огласила сирена" - након три године рата, све већи број малолетника који тражи помоћ због менталног здравља

У року од неколико тренутака склониште је било препуно – једна група деце вежбала је писање писаних слова, друга је читала, а усред просторије се одвијао час плеса, пише Реутерс.

- Рат их је натерао да сазреју - рекла је Људмила Јарославцева, њихова учитељица у Кијевском уметничком лицеју "Змина", присећајући се како су деца плакала и чак паничила када би се огласила сирена у првој години рата.

Три године након што је Русија покренула пуну инвазију 24. фебруара 2022, то сазревање имало је своју цену – деца су научила да живе с повећаном анксиозношћу, а званичници бележе раст броја малолетника који траже помоћ због менталног здравља.

Неки се плаше да би те емотивне ране могле остати, чак и ако се борбе ускоро прекину, док председник САД Доналд Трамп инсистира на брзом постизању мира у рату с Русијом.

Више од 50.000 деце затражило је стручну помоћ због проблема с менталним здрављем у првих девет месеци 2024. године – три пута више него у 2023. – према подацима које је украјинско Министарство образовања и науке доставило агенцији Реутерс.

Док је у првим месецима рата највећи изазов био обезбеђивање безбедног образовања, од 2023. године захтеви за психолошком подршком ученицима и наставницима нагло су порасли, наводи се у саопштењу министарства.

- Деца у основној школи, посебно у време рата, често доживљавају психолошке трауме због нестабилне ситуације, ваздушних напада, губитка вољених особа или дома - навело је министарство.

Додали су да у таквим околностима деца могу развити анксиозност и проблеме у понашању, због чега је препознавање психолошких потреба и пружање подршке још хитније.

Тенкови, авиони и бомбе

Валентина Маруњак (56), професорка уметности у кијевској школи, пратила је промене у емоционалном стању својих ученика кроз њихове цртеже од 2022. године.

- Раније су углавном цртали тенкове, авионе, бомбардовања. Сада цртају сунце, дуге, цвеће и нешто лепо... Желе победу, радост, пролеће и мир - рекла је.

Када је Маруњак замолила своје ученике да нацртају најзначајније тренутке инвазије, која траје трећину њиховог живота, неки су нацртали певачка такмичења или нове кућне љубимце.

Али други су цртали успомене на мирна времена за којима жуде, тенкове или вољене особе које су на фронту, током часа којем је раније овог месеца присуствовала екипа Реутерса.

Соломија Каранда (8) нацртала је пејзаж који јој недостаје – авион изнад села на југу Украјине, где је посећивала баку која је побегла због рата.

- Ракета је погодила кућу близу бакине, али сада се поново гради - рекла је Каранда.

- Уплашила се и отишла да живи у Румунију.

Након три године, осмогодишњакиња и даље осећа нелагоду када је сама код куће током ваздушне опасности.

- Обично затворим врата своје собе и легнем у кревет с играчкама. То ме мање плаши.

Њен друг из разреда Никита Бондаренко (8) научио је да се склупча уз најдебљи зид у стану са својом млађом сестром.

- Кажем јој: 'Маша, лете ракете и бомбе', покривам је ћебетом и јастуцима - рекао је док је цртао тенк инспирисан причама свог оца, који служи у војсци.

Деца близу фронта

Док се деца у Кијеву суочавају с прекидима наставе због ваздушних узбуна, школарци ближе фронту често уопште не могу да иду у школу због безбедносних разлога, што значи да ретко виђају своје вршњаке уживо.

- Ово је огроман проблем који нас чека у будућности, јер ова генерација деце није имала непосредну интеракцију – што значи комуникацију, социјализацију, прилагођавање рутини – већ четири године - рекла је Катерина Тимакина (32), оснивач организације "Сане Украине", која организује обуке за психолошку подршку наставницима. Рат је уследио након пандемије ковида.

Тимакина је додала: "Налазимо се на раскрсници између посттрауматског поремећаја и посттрауматског раста."

Наставници, психолози и деца навикли су да живе у стању хроничне исцрпљености, без јасног краја на видику, кажу стручњаци.

Министарство здравља проценило је да је више од 90% Украјинаца имало барем један симптом посттрауматског стресног поремећаја 2022. године.

Годину дана касније, навели су да би чак 4 милиона деце могло да затреба психолошку помоћ да би се носило с траумама инвазије.

Јарославцева, учитељица у Кијеву, труди се да одржи смиреност и позитиван став, знајући колико су деца осетљива.

Али сузе јој навиру када помисли на мајку и супруга који су остали на територијама под руском окупацијом, и каже да јој "луди темпо" који диктирају њени осмаци помаже да издржи.

- Три године је превише - закључила је.

Извор: Србија Данас/Телеграф