Док Трамп обликује свет, ова земља у томе види прилику за јачање своје моћи "Трампове промене могле би да отворе нове могућности..."
Преокрет у спољној политици САД под вођством Доналда Трампа узнемирио је савезнике и земље којима је потребна помоћ.
Његова администрација замрзла је страну помоћ, запретила преузимањем суверених територија других држава, повукла се из кључних међународних организација и отуђила Европу приближавањем Русији.
Међутим, овај низ наглих потеза, који сигнализирају повлачење САД из улоге лидера либералног поретка ка политици "Америка на првом месту", савршено се уклапа у наратив највећег ривала САД, пише CNN.
У времену "трансформације и турбуленција", Кина има визију за "сигурнији свет", рекао је прошле недеље кинески министар спољних послова Ванг Ји својим колегама из Г20, понављајући став Пекинга о "новом путу ка безбедности" без савеза, "игре нулте суме" и "блоковских сукоба".
Ова визија – која у суштини представља покушај преобликовања светског поретка који Кина сматра неправедно доминираним од стране Запада – темељ је политике кинеског лидера Си Ђинпинга да се наметне као алтернативни глобални лидер наспрам САД.
Аналитичари наводе да би Трампове промене могле отворити нове могућности за јачање кинеског утицаја. Пекинг пажљиво осматра прилике које се пружају у светлу преокрета у америчкој спољној политици.
Трампов заокрет био је очигледан и прошле недеље у Јужној Африци, где је Ванг Ји говорио пред министрима спољних послова највећих светских економија.
Одсуство америчког државног секретара Марка Рубија значило је да на скупу, који окупља земље са 80% светске популације и три четвртине глобалне трговине, није било високог америчког дипломате који би изнео противаргументе.
На први поглед, ова промена могла би убрзати успон Кине као глобалне силе, омогућавајући другој по величини светској економији да придобије више савезника, појача своје лидерство и промени глобалне норме и правила – укључујући оне о људским правима и безбедности – у своју корист.
Међутим, земље од Европе до Азије добро су свесне разлике између умерених кинеских изјава и њеног стварног понашања – било да се ради о кршењу међународних пресуда и застрашивању филипинских бродова у Јужном кинеском мору или о притисцима на Тајван, самоуправну демократију на коју Пекинг полаже право.
Америчко повлачење и кинески изазови
Трампова администрација сигнализирала је да жели да скрене пажњу са глобалних сукоба и фокусира се на ривалство са Кином. Ипак, Пекинг ће се суочити с тим изазовом, као и са могућим новим америчким тарифама на кинеску робу, што би могло ограничити његову способност да улаже у ширење глобалног утицаја.
Ипак, постоје знаци да Кина види ове препреке само као привремене турбуленције на свом путу ка јачању моћи захваљујући Трамповим потезима.
- Ера Трампа 2.0 несумњиво ће ослабити америчко лидерство у међународним пословима - наводи се у анализи објављеној овог месеца на сајту шангајског Фуданског института за развој.
- Како друге земље, посебно Европска унија и Кина, буду активно реаговале, моћни вакуум који оставља америчко повлачење можда ће попунити оне... Пошто САД више неће моћи да доминирају глобалним питањима као некад, може доћи до формирања нове структуре глобалног управљања - стоји у анализи.
Вакуум меке моћи
Како Трамп демонтира амерички сектор спољне помоћи – замрзавајући финансирање глобалних образовних, здравствених и развојних програма – поједини кинески државни медији на енглеском језику оштро су критиковали америчку помоћ.
Страна помоћ је "инструмент којим САД одржавају своју хегемонију и спроводе геополитичке маневре", написао је Глобал тимес, националистички таблоид који оптужује Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД) да подстиче демократске "обојене револуције" и регрутује америчке присталице широм света. УСАИД, основан током Хладног рата, дуго је играо кључну улогу у јачању америчке меке моћи и демократских идеала.
Пекинг, с друге стране, не посматра америчко замрзавање помоћи као прилику за јачање сопствене јер – за разлику од САД – Кина третира "друге земље са искреношћу, правичношћу и несебичношћу", тврдио је један кинески државни медиј.
Ипак, постоје знаци да Кина планира циљана повећања подршке у регионима од стратешке важности, као што се види у недавној донацији од 4,4 милиона долара за деминирање у Камбоџи, након што су САД прекинуле своје програме уклањања мина у осам провинција.
Међутим, стручњаци истичу да је мало вероватно да ће Кина моћи или желети да у потпуности попуни амерички вакуум у области помоћи.
Кина је огромни играч у глобалном развоју, са преко билион долара уложених у иностране пројекте између 2000. и 2021. године. Ипак, подаци показују да је већина тог новца пласирана кроз зајмове и друге облике финансирања, а не кроз директну помоћ.
Економија у паду такође је приморала Пекинг да смањи амбициозне инфраструктурне пројекте, попут изградње железница и електрана у оквиру иницијативе "Појас и пут", и фокусира се на скромније подухвате.
- Трамп Кини пружа одређене прилике – али Кина можда неће моћи да искористи овај амерички поклон - рекао је шангајски аналитичар Шен Дингли.
- Због наше слабе економије и умањене верзије 'Појаса и пута'... имамо мање новца за куповину лојалности -
Ипак, аналитичари сматрају да ће Пекинг настојати да искористи несигурност у вези са САД како би проширио трговинске и безбедносне везе, као и приступ кључним минералима.
"Кина може послати поруку остатку света... да су САД фундаментално непоуздане", рекао је Маној Кевалрамани из истраживачког центра Такшасхила институт у индијском граду Бенгалуру. "Зашто бисте сада желели да уђете у сукоб с Пекингом?"
Ограничења и балансирање
Иако поједине Трампове одлуке отварају простор за кинески утицај, остаје питање како ће његова администрација дугорочно обликовати спољну политику и однос према Пекингу.
Амерички саветник за националну безбедност Мајк Волц рекао је да су многи програми спољне помоћи "у супротности са стратешким интересима САД, попут супротстављања Кини".
У међувремену, амерички секретар за одбрану Пит Хегсет упозорио је Европу да Вашингтон више не може бити "примарно фокусиран на сигурност Европе", већ да приоритет постаје одвраћање рата с Кином у Пацифику.
Упркос Трамповим претњама, америчке азијске савезе није успео да ослаби, а кључни партнери – Јапан и Индија – настављају да продубљују сарадњу са Вашингтоном.
Кина ће пажљиво посматрати како Трампове одлуке утичу на њене амбиције, посебно када је реч о Јужном кинеском мору и Тајвану.
- Ако се рат у Европи заврши, кинеска слобода деловања у нашем региону могла би бити озбиљније ограничена - закључује Шен из Шангаја.
Србија Danas/CNN