"Побрините се за своје вољене и чекајте упутства" Драма на источном крилу НАТО-а: Литвански врх у бункерима, дронови паралисали престоницу - војни радари детектовали чудан сигнал
Литвански врх у бункерима, прве ваздушне сирене од 2022. паралисале град.
Литванска престоница Виљнус данас је била поприште невиђене безбедносне драме када је због упада сумњиве беспилотне летелице проглашена ваздушна опасност, што је натерало председника државе, премијерку и посланике да хитно потраже заклон у подземним бункерима. Овај инцидент представља врхунац вишемесечне кризе на Балтику, где украјински дронови, скренути руским електронским ометањем, све чешће завршавају на територији чланица НАТО-а.
Тренутак узбуне: Парализа престонице
Драма је почела у среду у 10:20 сати по локалном времену, када су војни радари детектовали сумњив сигнал који је ушао из ваздушног простора Белорусије. Војска је одмах активирала систем за хитно обавештавање, шаљући поруке на мобилне телефоне грађана са драматичним упутством: "ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ. Одмах се упутите у склониште или на безбедно место, побрините се за своје вољене и чекајте даља упутства".
У року од неколико минута, Виљнус је био потпуно блокиран:
- Ваздушни саобраћај: Међународни аеродром у Виљнусу је затворен, а летови попут оних на линијама СК744 и ТК1407 хитно су преусмерени на аеродром у Риги.
- Железница и градски превоз: Саобраћај возова око престонице је обустављен, а путници су евакуисани са перона у сигурне зоне унутар станица.
- Школе и институције: Деца у вртићима и школама спроведена су у подруме, док су канцеларије у центру града испражњене.
Државни врх у склоништима
Док су сирене одјекивале градом, безбедносне службе су председника Гитанаса Науседу и премијерку Ингу Ругинијене хитно спровеле у подземне бункере. У исто време, седница парламента (Сеимас) прекинута је, а посланици су под пратњом упућени у склоништа док су НАТО ловци из мисије ваздушног патролирања подигнути како би пресрели претњу.
Министар одбране Робертас Каунас, који се такође јавио из подземног склоништа, потврдио је да је радарски сигнал указивао на борбени дрон или летелицу дизајнирану да завара противваздушну одбрану. Према речима Вилмантаса Виткаускаса, шефа Националног центра за управљање кризама, летелица је примећена изнад области Игналина пре него што је кренула ка Виљнусу и касније нестала са радара.
Руско ометање: Узрок "балтичког бумеранга"
Званичници НАТО-а и балтичких земаља верују да ови дронови нису намерно упућени на њихову територију. Верује се да су летелице део украјинске кампање против руских нафтних терминала, попут Уст-Луге и Приморска, али да их руски системи за електронско ратовање (EW) лоцирани у Калињинграду и Санкт Петербургу скрећу са курса.
Ови системи, као што су Мурманск-БН и Поле-21, стварају огромне зоне у којима је ГПС сигнал потпуно блокиран или лажиран (споофинг), што доводи до тога да дронови "ослепе" и уђу у ваздушни простор суседних земаља. Литванске власти бележе да је број случајева ометања навигације у 2026. години чак 20 пута већи него претходне године.
Политички земљотрес у региону
Овај инцидент није изолован случај, већ део шире кризе која је већ довела до политичких потреса на Балтику:
- Пад владе у Летонији: Прошле недеље (14. маја), летонска премијерка Евика Силиņа поднела је оставку након што се владајућа коалиција распала због лошег управљања кризом са дроновима који су 7. маја погодили резервоаре нафте у месту Резекне.
- Прво обарање изнад Естоније: Само дан раније, 19. маја, румунски ловац Ф-16 у оквиру НАТО мисије оборио је дрон изнад Естоније, што је био први такав случај од почетка сукоба.
НАТО одговор: "Аутономне зоне" и Пројецт Flytrap
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да су ови инциденти директна последица "безобзирног и илегалног" напада Русије на Украјину и да Алијанса припрема одлучан одговор. НАТО убрзано ради на новој стратегији одбране источног крила која укључује:
- Иницијативу за одвраћање (ЕФДИ): Стварање "аутономних зона" дуж границе где ће сензори са вештачком интелигенцијом и беспилотни системи аутоматски неутралисати претње пре него што дођу до насељених места.
- Пројецт Flytrap 5.0: Недавно завршене вежбе у Литванији где је тестирано преко 50 нових технологија за борбу против ројева дронова.
Премијерка Ругинијене, чија је породица директно искусила совјетску репресију, поручила је да Литванија планира да повећа издвајања за одбрану на рекордних 5,38% БДП-а и захтева петоструко повећање капацитета противваздушне одбране у региону.
Иако је узбуна у Виљнусу укинута након сат времена, безбедносне службе остају у стању високе приправности, упозоравајући да ће, све док траје руска агресија на Украјину, небо изнад Балтика остати зона високог ризика.
Србија Данас/Ненад Ђукић
