"Pobrinite se za svoje voljene i čekajte uputstva" Drama na istočnom krilu NATO-a: Litvanski vrh u bunkerima, dronovi paralisali prestonicu - vojni radari detektovali čudan signal

Litvanska prestonica Viljnus danas je bila poprište neviđene bezbednosne drame kada je zbog upada sumnjive bespilotne letelice proglašena vazdušna opasnost, što je nateralo predsednika države, premijerku i poslanike da hitno potraže zaklon u podzemnim bunkerima. Ovaj incident predstavlja vrhunac višemesečne krize na Baltiku, gde ukrajinski dronovi, skrenuti ruskim elektronskim ometanjem, sve češće završavaju na teritoriji članica NATO-a.

Trenutak uzbune: Paraliza prestonice

Drama je počela u sredu u 10:20 sati po lokalnom vremenu, kada su vojni radari detektovali sumnjiv signal koji je ušao iz vazdušnog prostora Belorusije. Vojska je odmah aktivirala sistem za hitno obaveštavanje, šaljući poruke na mobilne telefone građana sa dramatičnim uputstvom: "VAZDUŠNA OPASNOST. Odmah se uputite u sklonište ili na bezbedno mesto, pobrinite se za svoje voljene i čekajte dalja uputstva".

U roku od nekoliko minuta, Viljnus je bio potpuno blokiran:

• Vazdušni saobraćaj: Međunarodni aerodrom u Viljnusu je zatvoren, a letovi poput onih na linijama SK744 i TK1407 hitno su preusmereni na aerodrom u Rigi.
• Železnica i gradski prevoz: Saobraćaj vozova oko prestonice je obustavljen, a putnici su evakuisani sa perona u sigurne zone unutar stanica.
• Škole i institucije: Deca u vrtićima i školama sprovedena su u podrume, dok su kancelarije u centru grada ispražnjene.

Državni vrh u skloništima

Dok su sirene odjekivale gradom, bezbednosne službe su predsednika Gitanasa Nausedu i premijerku Ingu Ruginijene hitno sprovele u podzemne bunkere. U isto vreme, sednica parlamenta (Seimas) prekinuta je, a poslanici su pod pratnjom upućeni u skloništa dok su NATO lovci iz misije vazdušnog patroliranja podignuti kako bi presreli pretnju.

Ministar odbrane Robertas Kaunas, koji se takođe javio iz podzemnog skloništa, potvrdio je da je radarski signal ukazivao na borbeni dron ili letelicu dizajniranu da zavara protivvazdušnu odbranu. Prema rečima Vilmantasa Vitkauskasa, šefa Nacionalnog centra za upravljanje krizama, letelica je primećena iznad oblasti Ignalina pre nego što je krenula ka Viljnusu i kasnije nestala sa radara.

Rusko ometanje: Uzrok "baltičkog bumeranga"

Zvaničnici NATO-a i baltičkih zemalja veruju da ovi dronovi nisu namerno upućeni na njihovu teritoriju. Veruje se da su letelice deo ukrajinske kampanje protiv ruskih naftnih terminala, poput Ust-Luge i Primorska, ali da ih ruski sistemi za elektronsko ratovanje (EW) locirani u Kalinjingradu i Sankt Peterburgu skreću sa kursa.

Ovi sistemi, kao što su Murmansk-BN i Pole-21, stvaraju ogromne zone u kojima je GPS signal potpuno blokiran ili lažiran (spoofing), što dovodi do toga da dronovi "oslepe" i uđu u vazdušni prostor susednih zemalja. Litvanske vlasti beleže da je broj slučajeva ometanja navigacije u 2026. godini čak 20 puta veći nego prethodne godine.

Politički zemljotres u regionu

Ovaj incident nije izolovan slučaj, već deo šire krize koja je već dovela do političkih potresa na Baltiku:

1. Pad vlade u Letoniji: Prošle nedelje (14. maja), letonska premijerka Evika Siliņa podnela je ostavku nakon što se vladajuća koalicija raspala zbog lošeg upravljanja krizom sa dronovima koji su 7. maja pogodili rezervoare nafte u mestu Rezekne.
2. Prvo obaranje iznad Estonije: Samo dan ranije, 19. maja, rumunski lovac F-16 u okviru NATO misije oborio je dron iznad Estonije, što je bio prvi takav slučaj od početka sukoba.

NATO odgovor: "Autonomne zone" i Project Flytrap

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da su ovi incidenti direktna posledica "bezobzirnog i ilegalnog" napada Rusije na Ukrajinu i da Alijansa priprema odlučan odgovor. NATO ubrzano radi na novoj strategiji odbrane istočnog krila koja uključuje:

• Inicijativu za odvraćanje (EFDI): Stvaranje "autonomnih zona" duž granice gde će senzori sa veštačkom inteligencijom i bespilotni sistemi automatski neutralisati pretnje pre nego što dođu do naseljenih mesta.
• Project Flytrap 5.0: Nedavno završene vežbe u Litvaniji gde je testirano preko 50 novih tehnologija za borbu protiv rojeva dronova.

Premijerka Ruginijene, čija je porodica direktno iskusila sovjetsku represiju, poručila je da Litvanija planira da poveća izdvajanja za odbranu na rekordnih 5,38% BDP-a i zahteva petostruko povećanje kapaciteta protivvazdušne odbrane u regionu.

Iako je uzbuna u Viljnusu ukinuta nakon sat vremena, bezbednosne službe ostaju u stanju visoke pripravnosti, upozoravajući da će, sve dok traje ruska agresija na Ukrajinu, nebo iznad Baltika ostati zona visokog rizika.

Srbija Danas/Nenad Đukić