ЕРДОГАН ЗАХТЕВА ПРИЗНАЊЕ СЕВЕРНОГ КИПРА: Турски председник позива свет да прихвати реалност
Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, недавно је позвао међународну заједницу да призна независност самопроглашене "Турске Републике Северни Кипар" — територије коју је Турска окупирала 1974. године.
"Време је да међународна заједница прихвати реалност на терену“, поручио је Ердоган.
Сукоби и тензије прате Кипар још од проглашења независности 1960. године.Овај захтев изнео је управо на годишњицу турске инвазије на Кипар.
Кипарски Грци, који чине око 80 одсто становништва, залагали су се за енозис, односно уједињење Кипра и Грчке, док су Кипарски Турци, који чине око 18 одсто, захтевали таксим – поделу острва.
Обе заједнице биле су незадовољне тадашњим политичким уређењем. кипарски Грци сматрали су да је учешће Турака у власти несразмерно велик у односу на њихову бројчану заступљеност, док су кипарски Турци оптуживали Грке за монополизацију власти, с обзиром на то да је функцију председника обављао архиепископ Макариос ИИИ.
Управо је Макариос 1963. године предложио 13 уставних амандмана, што су Кипарски Турци одбили, оптужујући Кипарске Грке за једнострану промену устава. Те године избили су међуетнички сукоби у којима су погинуле стотине људи с обе стране, а већ 1964. године на Кипар су распоређене мировне снаге Уједињених нација.
Сукоби су кулминирали десет година касније. Војна хунта у Атини организовала је државни удар којим је свргнут архиепископ Макариос ИИИ, јер су га сматрали противником уједињења Кипра с Грчком. На његово место постављен је Нико Самсон, грчки националиста и бивши припадник паравојне формације ЕОКБ, са задатком да спроведе енозис.
Као одговор на државни удар, Турска је пет дана касније извршила инвазију на Кипар, како би – према сопственим наводима – заштитила турско становништво. Инвазија је спроведена у две фазе, од 20. јула до 18. августа 1974. године, и резултирала је окупацијом трећине острва, односно око 36 одсто територије, укључујући и северни део главног града Никозије.
Турски напад на Кипар довео је до пада војне хунте у Грчкој, коју су побуњеници оптужили за недовољну помоћ Кипру током инвазије. Током сукоба погинуло је између 5.000 и 6.000 кипарских Грка и око 1.000 кипарских Турака. Као последица инвазије, са севера Кипра протерано је око 200.000 кипарских Грка, док је са југа острва протерано око 50.000 кипарских Турака.
На северу острва и данас је распоређено на десетине хиљада турских војника, док су власти у Анкари населиле око 50.000 људи из Турске на ту територију. Турска је 1983. године једнострано признала самопроглашену Турску Републику Северни Кипар, која се од тада налази под међународним ембаргом.
Србија Danas/Euronews
