АРХЕОЛОЗИ ОТКРИЛИ ВАЖАН ДЕО ИСТОРИЈЕ: Гробница стара 9.000 година открива мистерију ЖЕНА РАТНИЦА!
Жене су у првобитним људским заједницама ловиле "раме уз раме" са мушкарцима, али су као ловци биле све мање препознате током развоја цивилизације
Погребно место старо 9.000 година откривено на Андима на којем су пронађени врхови оштрица и примитивне ловачке алатке указују на то да је и међу женама-ратницама било ловаца.
Остаци младе девојке старости 17-19 година и предмети које је користила пронађени су у гробници археолошког налазишта Виљамаја Пача у данашњем Перуу, на великој надморској висини.
Шта играмо за викенд? Бундес, Премијер лига и Серија А у фокусу - ово су наши предлози
АСПИРИН ЛЕК ПРОТИВ КОРОНЕ? Покренута обимна истраживања о ефикасности медикамента који сви имамо код куће
ВОЈНИЦИ НОВОРУСИЈЕ ОПЛАКУЈУ СВОГ КОМАДАНТА: Кијевске снаге извеле муњевити напад у Доњецкој области
Пронађене алатке укључују камене врхове стрела или копља за лов на крупну дивљач, нож и остали прибор за обраду улова – његово комадање, драње или штављење коже. Дуго се претпостављало да су – унутар првобитних сакупљачко-ловачких друштава – мушкарци били ловци док су жене биле задужене за даљу "обраду" улова.
Међутим, горепоменуто откриће – уз ширу анализу погребних обичаја тог времена – је оповргло дуговечну хипотезу да су мушкарци били ти који су искључиво ловили, утврдили су амерички истраживачи. Могуће је да су пре девет миленијума ловци из Виљамаје Паче ловили викуње – животиње сличне ламама и камилама – које се и данас могу видети на пространству Анда.
- Верујемо да су открића дошла у правом тренутку у светлу савремених полемика о подели послова на "мушке" и "женске" и неједнакости – рекао је аутор рада и антрополог Ренди Хас са калифорнијског Универзитета Дејвис.
– Подела послова међу припадницима савременијих сакупљачко-ловачких заједница је стриктно родно заснована, што би могло навести неке на закључак да је неједнакост полова у погледу плата или статуса некако "природна". Но, сада је јасно да је подела послова према полу била битно другачија – пре би се рекло праведнија – у нашој далекој ловачко-сакупљачкој прошлости – прокоментарисао је Хас.
Професор Хас и његове колеге су – у сарадњи са локалном заједницом Муља Фазири – открили гроб ратнице, скупа са њеним ловачким "прибором" – током ископавања у Виљамаја Пачи 2018. Истраживачи су приметили да су алатке пронађене у гробницама људи такође дефинисале начин њиховог живота.
На основу посмртних остатака ловца истраживачки тим је утврдио да се највероватније ради о жени на основу структуре пронађених костију – што је касније и потврђено анализом протеина пронађених у узорцима зуба индивидуе. Анализом костију жене такође се дошло до изотопског доказа да се ради о месоједу што, по истраживачима, сведочи о томе да се радило о ловцу. Тим истих истраживача такође је пронашао гробницу још једног ловца – овог пута са остацима мушкарца – старости између 25 и 30 година, како се верује.
- Наши проналасци навели су ме да поново промислим о основној организационој структури првобитних ловачко-сакупљачких заједница. Међу првобитним и нешто савременијим ловачко-сакупљачким друштвима, готово по правилу је био случај да су мушкарци ловци, а жене сакупљачи. Због овога – а вероватно и због западњачких сексистичких претпоставки о родној подели послова – археолошка открића која указују да су у примитивним заједницама и жене ловиле, једноставно се не уклапају у преовлађујућа становишта с тим у вези. Били су нам потребни јаки археолошки докази да би се жене препознале као ловци у првобитним људским заједницама – рекао је професор Хас.
Неочекивано откриће да је једна од гробница ловаца припадала жени упутило је тим да додатно истражи није ли у питању изоловани случај – или су ловци међу женама заправо били чешћа појава него што се заправо сматра.
Анализирајући податке о сличним пронађеним гробницама из периода касног плеистоцена и раног холоцена нађеним на различитим локацијама широм северно и јужноамеричког континента, истраживачи су избројали 429 инидивидуа покопаних на 107 различитих локација. Од тога 27 њих било је сахрањено са ловачким алаткама - 12 жена и 15 мушкараца.
Овај узорак био је довољан да се устврди да "се са извесном дозом сигурности може рећи да учешће жена у лову на крупну дивљач није било безначајно". Статистичком анализом истих података дошло се до закључка да су жене чиниле 30-50 одсто популације ловаца - што је запањујуће висок проценат у односу на нешто млађе сакупљачко-ловачке заједнице, где је он обично нижи.
Чак и у друштвима која су се претежно бавила пољопривредом и у оним капиталистичким, лов представља примарно мушку активност, уз мало до безначајно учешће жена. Даљим истраживањем установљено је да је жена сахрањена у Виљамаја Пачи најстарији до сада познати случај покопа ловца на територији оба америчка континента.
Према истраживачима, њихови закључци могу бацити ново светло на поделу послова у раним људским заједницама - али отварају и нова питања која захтевају одговор. Пошто је примарни циљ студије достигнут, тим се посветио питању поделе послова према полу - и последицама исте - те како је она варирала међу популацијама сакупљачко-ловачких заједница које су настањивале оба америчка континента, и како се она временом мењала. Комплетно истраживање са резултатима до којих се дошло објављено је у журналу "Сциенце Адванцес".