КРАЂА ЗАПРЕПАСТИЛА СВЕТ
И Мона Лиза нестала из Лувра, историја се понавља?! Мистерија тресе Париз, нова спектакуларна пљачка оставила цео свет без даха - да ли ће и овај пут драгоцености бити враћене? Време истиче
Лувр поново у шоку. Професионални лопови украли су Наполеонов накит, а сенка нестанка Мона Лизе пре више од сто година поновно лебди над чувеним париским музејем.
Више од једног века дели две крађе, али сцена је иста - чувени Лувр у Паризу, симбол светске уметности и културе. Док су 1911. године свет шокирали наслови о нестанку чувене Мона Лизе, данас историја као да дише истим дахом: нестао је накит који је припадао Наполеону Бонапарти.
Крађа која је уздрмала Париз догодила се прошлог викенда, усред дана, и трајала свега неколико минута. Група професионалних лопова провалила је у Галерију Аполона, разбила витрине и однела осам комада накита непроцењиве вредности, међу којима су били и предмети који су припадали француској императорској породици. Све се одиграло пред очима посетилаца, док су камере бележиле готово филмске призоре бега.
Исто тако, пре тачно 114 година, један обичан човек - радник италијанског порекла по имену Винћенцо Перуђа - извео је потез који је заувек променио историју уметности. Сакрио је Мона Лизу испод мантила, изашао из музеја и тиме изазвао један од највећих међународних скандала тог времена. Уметничко дело било је нестало пуне две године, а када је пронађено - постало је легендарно.
Како је Мона Лиза нестала из Лувра и постала најпознатије уметничко дело на свету
Париз, август 1911. године. Летње јутро у Лувру почело је мирно, али оно што се догодило тог дана претворило се у најчувенију уметничку крађу у историји. Слика Леонарда да Винчија - Мона Лиза, тада позната само у уметничким круговима - једноставно је нестала са зида.
Када је чувар следећег дана приметио празан простор, у почетку је мислио да је дело однето на рестаурацију. Међутим, сатима касније, када су кустоси схватили да нико није пријавио уклањање слике, настала је паника. Цео музеј је затворен, полиција је позвана, а свет је остао у шоку: најчувенији музеј Европе опљачкан је усред дана.
Ко је био човек који је украо Мона Лизу
Иза крађе није стајала криминална организација, већ један човек - Винћенцо Перуђа, италијански имигрант и бивши радник Лувра. Био је ангажован на постављању заштитних стакала на сликама и знао сваки угао музеја.
Те кобне ноћи, Перуђа је остао у музеју након затварања, скрио се у малој просторији и ујутру, обучени у белу радничку униформу, скинуо слику са зида. Уклонио је оквир, сакрио платно испод мантила и једноставно изашао кроз споредна врата.
Без аларма, без чувара - највеће уметничко дело на свету нестало је у тишини.
Потрага која је трајала две године
Крађа је изазвала хаос. Полиција је испитивала стотине људи, укључујући и славног сликара Пабла Пикаса, који је у једном тренутку био осумњичен због повезаности с трговцима уметнинама. Међутим, свих трагова понестало - Мона Лиза је нестала без трага.
Француски листови свакодневно су објављивали нагађања: да је слика продата колекционару у Америци, да је скривена у Италији, па чак и да је уништена. Лувр је изгубио најпознатије дело, а цео свет је почео да говори о њој. Иронично, управо тада је Мона Лиза постала славна.
Како је пронађена Мона Лиза
Две године касније, у децембру 1913. године, Винћенцо Перуђа јавио се трговцу уметнинама у Фиренци тврдећи да поседује "оригиналну Мона Лизу" и да жели да је "врати Италији, својој правој домовини".
Када су италијанске власти провериле тврдњу, остале су запањене - слика је била права. Перуђа је ухапшен, а његово објашњење постало је легендарно: тврдио је да је желео да "врати украдено уметничко благо Италији", верујући да је Наполеон однео Да Винчијева дела у Француску.
Осуђен је на само седам месеци затвора, а у Италији је чак дочекан као херој.
Како је крађа претворила Мона Лизу у светску икону
Пре 1911. године, Мона Лиза није била најпознатије уметничко дело на свету. Сматрана је тек једним од многих Да Винчијевих портрета. Али након крађе, прича о мистериозном осмеху жене која је "нестала из Лувра" постала је глобална сензација.
Новине широм света данима су објављивале насловне стране с њеним ликом. Када је 1914. враћена у Лувр, хиљаде људи дошло је само да види - не слику, већ дело које је преживело нестанак.
Од тада, Мона Лиза је постала симбол уметности, тајне и људске фасцинације непознатим. Крађа је учинила оно што уметност понекад не може сама - претворила је слику у мит.
Да ли ће се историја поновити?
Да ли ће и Наполеонов накит, баш као Мона Лиза, једног дана поново засијати под светлима Лувра?
За сада, француска полиција трага за лоповима, а стручњаци упозоравају да је време пресудан фактор - украдени драгуљи могли би бити растављени и претопљени у року од само неколико дана. Док јавност бруји о могућим траговима, један закључак се намеће: ни најчувенији музеј света није имун на људску похлепу, храброст и лудило које понекад прелази границе разума.
Као што је 1911. године обичан радник задао ударац светској уметничкој елити, тако данас група професионалних лопова тестира границе модерне безбедности.
Али и тада, и сада - једно је исто: Лувр поново постаје поприште мистерије.
И док цео свет гледа у Париз и пита се где су нестали драгуљи, можда негде, у неком сефу, ти предмети управо мирују - чекајући да једног дана, попут Мона Лизе, поново угледају светло дана.
Детаљи филмске пљачке у Лувру
Подсетимо, у недељу, 19. октобра 2025. године, Лувр је потресла драматична пљачка када је група професионалних лопова украла осам предмета из чувене Галерие Apollon, укључујући дијадеме, огрлице и минђуше повезане с Наполеоновом и француском краљевском породицом.
Напад је изведен брзо и прецизно, лопови су користили дизалицу и кошару како би дошли до фасаде музеја, обили прозор и за само 4-7 минута разбили заштитна стакла и однели драгоцени накит. Један од предмета, круна царице Еугéние, пронађена је у близини музеја, али оштећена, док су остали предмети још увек нестали.
Француске власти су одмах покренуле истрагу и привремено затвориле музеј. Стручњаци истичу да је пљачка била професионално планирана, да постоји ризик да украдени предмети буду растављени, претопљени или препродати, те да су прве 24-48 сати кључне за проналазак.
Ова крађа поново је отворила питање безбедности у Лувру, посебно у старим деловима музеја и током извођења радова. Галерија Apollon, која чува део највреднијег француског историјског накита, сада је предмет детаљне провере и појачаних сигурносних мера.
Француски медији и стручњаци оцењују да је ова пљачка не само материјално, већ и културно и историјски значајна, јер су украдени предмети део наслеђа које симболизује период Наполеона и француских царева.