Јерусалим без упозорења замрзнуо све рачуне Грчке православне патријаршије
Град Јерусалим је, без претходног упозорења, донео одлуку да замрзне све банковне рачуне Грчке православне патријаршије, што је изазвало забринутост унутар хришћанске заједнице у Светој земљи. Ову информацију саопштила је организација Протецтинг Holy Ланд Christians, чији је оснивач јерусалимски патријарх Теофил ИИИ.
„У среду, 6. августа, општина Јерусалим је једнострано донела одлуку о замрзавању банковних рачуна Грчке православне патријаршије у Јерусалиму. Колико нам је познато, разлог ове одлуке везан је за питање 'Арнона'“, наведено је у саопштењу, позивајући се на локални порез на непокретности.
Ова одлука део је дуготрајног спора између градских власти и више хришћанских цркава које поседују значајну имовину у Јерусалиму. Деценијама уназад, на основу неформалне праксе између цркава и израелске државе, верске институције биле су ослобођене плаћања општинског пореза.
Међутим, прекретница се догодила 2018. године, када је општина донела тумачење да пореска ослобођења важе само за објекте који служе искључиво верским сврхама — попут богослужења и верске наставе. Истовремено су искључени објекти који имају комерцијалну функцију и приходују од ходочасника, као што су гостионице, кафићи и продавнице сувенира, чиме је отворен простор за наплату пореза у износу од више десетина милиона шекела.
Те исте године, тадашњи градоначелник Нир Баркат већ је применио сличну меру — замрзавањем рачуна више цркава у Јерусалиму, што је изазвало неуобичајено снажан одговор хришћанских лидера. У знак протеста, Црква Христовог гроба била је затворена три дана. Рачуни су потом деблокирани тек након што се умешао тадашњи премијер Бењамин Нетањаху.
Тензије су се међутим поново појављивале у наредним годинама, често у вези са конкретним објектима и активностима верских институција.
„Као верске установе, цркве имају кључну улогу у друштву — оне одржавају школе, добротворне и хуманитарне институције које служе локалном становништву, без обзира на верску припадност“, наводи се у саопштењу групе Протецтинг Holy Ланд Christians. „Због тога цркве традиционално никада нису плаћале општинске или државне порезе на своју имовину, било за време Османског царства, британске власти, јорданске управе или израелске државе.“
Према тврдњама ове групе, замрзавање рачуна има озбиљне последице по свакодневно функционисање Патријаршије — свештеници, наставници и остали запослени остали су без плата.
Овај случај није јединствен за хришћанске организације у Израелу. И друге цркве у Јерусалиму суочавају се с правним изазовима у вези са порезима. Тако је против Јерменске патријаршије већ заказано судско рочиште у септембру.
