Како спасити Гренланд? Европа има план, постоје четири стратегије: "Трамп је у офанзивном режиму"
Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро потврдио је да су Француска, Немачка и Пољска већ разговарале о заједничком европском одговору.
Ако европске владе до сада нису озбиљно схватиле претње Доналда Трампа да би Сједињене Државе могле да преузму Гренланд, сада је јасно да ово више није политичка провокација, пише "Политицо".
Реторика бившег америчког председника постаје све агресивнија, а европски политичари брзо траже начин да га зауставе.
- Морамо бити спремни за директан сукоб са Трампом. Он је у офанзивном режиму, рекао је дипломата ЕУ упознат са дискусијама које се воде иза затворених врата.
Ситуација је додатно ескалирала након што је амерички државни секретар Марко Рубио најавио да ће са данским властима разговарати о могућности америчког преузимања Гренланда. Бела кућа каже да Трамп преферира договор и куповину територије, али војна опција није искључена. "Политицо" наводи да је европска дипломатија активирана. Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро потврдио је да су Француска, Немачка и Пољска већ разговарале о заједничком европском одговору.
- Гренланд није на продају и не може се узети силом, рекао је Баро, истичући да су безбедност и суверенитет Европе у питању. Постоји нека врста шока унутар НАТО-а, али и у институцијама ЕУ. Бивши дански посланик признаје за Политико да Европа нема јасан план: „Нико заправо не зна које алате имамо, а одговори су нам потребни сада, а не за пет година.“
Ево које опције постоје
Према писању овог медија, прва и најреалнија опција је покушај компромиса. Трамп тврди да је Гренланд кључан за америчку безбедност, посебно због руских и кинеских интереса на Арктику и оптужује Данску да не штити територију довољно.
Једна идеја је да НАТО посредује између САД, Данске и Гренланда, нудећи Трампу политичку победу док би Данска и Гренланд сачували своје достојанство. Такође се разматра јачање војног присуства НАТО-а на Арктику, више војних вежби, па чак и распоређивање савезничких снага на Гренланд како би се ублажиле безбедносне забринутости САД. Друга опција, пише Политико, је финансијска офанзива. Трамп је отворено подржао покрет за независност Гренланда, нудећи огромна америчка улагања ако се територија отцепи од Данске и приближи САД.
ЕУ и Данска покушавају да то надмаше. Брисел планира да скоро удвостручи финансирање Гренланда после 2028. године, на око 530 милиона евра током седам година, уз додатна средства за развој инфраструктуре и експлоатацију минералних ресурса. Циљ је јасан: показати становницима Гренланда да им Европа може понудити бољу и стабилнију будућност него што САД обећавају. Као последње средство, ЕУ би могла да прибегне моћном трговинском алату, такозваном инструменту против принуде, који јој омогућава да погоди амерички извоз. Али, како упозорава Политико, Трамп би морао да верује да је Европа овог пута озбиљна.
Најдраматичнији сценарио је америчка војна интервенција. У том случају, Европа има веома ограничене могућности. Дански закон обавезује војску да брани територију, а неки дипломати сматрају да би европске земље могле да пошаљу симболичне снаге на Гренланд како би повећале политичку и моралну цену америчке акције. „Ово је непозната територија и могло би доћи до губитка људских живота“, упозоравају стручњаци.
Закључак је да се Европа први пут озбиљно суочава са питањем како да заштити сопствену безбедност – не од Русије или Кине, већ од Сједињених Држава. Исход ове кризе могао би трајно да промени односе унутар НАТО-а и будућност европске безбедносне политике.