Katastrofa prekrila Evropu radijacijom: Eksplozija u nuklearnom reaktoru otvorila vrata smrti - detonacija jača od 400 Hirošima zauvek izbrisala grad sa lica zemlje

 U 1.23 časa po moskovskom vremenu eksplodirao je reaktor broj četiri nuklearne elektrane Černobilj u tadašnjem Sovjetskom Savezu, na teritoriji današnje Ukrajine, izazvavši tragediju čije posledice svet oseća i danas.

Do katastrofe je došlo tokom bezbednosnog testa kojim su inženjeri pokušavali da provere da li parna turbina može privremeno da napaja pumpe za vodu u slučaju nestanka električne energije. Slični testovi izvođeni su i ranije, 1982. i 1984. godine, ali bez zadovoljavajućih rezultata.

Tokom kobne noći došlo je do naglog pada snage reaktora gotovo na nulu, nakon čega su operateri pokušali da ga stabilizuju koristeći zabranjenu konfiguraciju kontrolnih šipki. Iako je test formalno završen, niz grešaka, tehničkih propusta i ozbiljnih konstrukcionih mana reaktora tipa RBMK-1000 doveo je do nekontrolisane reakcije.

Usledio je snažan udar, pucanje komponenti, gubitak rashladne tečnosti i dve razorne eksplozije koje su raznele jezgro reaktora. Požar koji je izbio goreo je danima, sve do 10. maja, dok su ogromne količine radioaktivnog materijala odlazile u atmosferu i širile se širom Evrope.

U prvim satima nakon eksplozije vlasti nisu shvatale razmere katastrofe. Vatrogasci su poslati da gase požar bez adekvatne zaštite, ne znajući da su izloženi smrtonosnim dozama radijacije. Gotovo svi pripadnici prvih spasilačkih ekipa umrli su u narednim danima i sedmicama od posledica zračenja.

Prva žrtva katastrofe bio je radnik elektrane Valerij Kodemčuk, koji je upravljao pumpama za vodu u trenutku eksplozije.

Iako je obližnji grad Pripjat, u kojem su živeli radnici elektrane sa porodicama, evakuisan tek narednog dana, vlasti su dugo umanjivale ozbiljnost nesreće. Oko 49.000 stanovnika Pripjata napustilo je grad 27. aprila, dok je kasnije usledila evakuacija stanovništva u krugu od 30 kilometara oko elektrane.

Sovjetske vlasti zvanično su priznale katastrofu tek nakon što su u Švedskoj registrovani alarmantno visoki nivoi radijacije u nuklearnoj elektrani Forsmark, udaljenoj oko 1.000 kilometara od Černobilja. Radioaktivni oblaci već su tada prekrili delove Sovjetskog Saveza, Skandinaviju, centralnu i jugoistočnu Evropu.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, posledice katastrofe dovele su do oko 30.000 smrtnih slučajeva, dok je više od sedam miliona ljudi bilo izloženo radijaciji. Eksplozija je oslobodila najmanje 400 puta više radioaktivnog materijala nego atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. godine.

U sanaciji katastrofe učestvovalo je oko 600.000 ljudi, takozvanih „likvidatora“ - vojnika, pilota, vatrogasaca, naučnika i dobrovoljaca. Posebno opasan posao bio je uklanjanje radioaktivnog materijala sa krova reaktora i okoline, pošto su robotski sistemi otkazivali zbog ekstremnog zračenja, pa su ljudi morali ručno da obavljaju posao.

Kako bi sprečili dalje širenje radijacije, sovjetske vlasti su helikopterima iznad otvorenog jezgra bacale hiljade tona peska, bora, olova i gline. Istovremeno je započeta izgradnja ogromnog betonskog „sarkofaga“ kojim je prekriven uništeni reaktor.

Poslednji reaktor ugašen tek 2000. godine

Elektrana je delimično nastavila rad i nakon katastrofe, a poslednji reaktor ugašen je tek 2000. godine.

Danas, četiri decenije kasnije, Pripjat je i dalje grad duhova. Stručnjaci procenjuju da pojedini delovi zone neće biti bezbedni za život hiljadama godina. U ostacima reaktora i dalje se nalazi oko 135 tona visoko radioaktivnog materijala, zbog čega se konstantno sprovode dodatni radovi na ojačavanju zaštitne konstrukcije.

Ipak, u zabranjenoj zoni poslednjih godina primećeno je neobično obnavljanje prirode. Bez prisustva ljudi povećan je broj divljih životinja poput vukova i medveda, a uspešno su se prilagodili i retki konji Prževaljskog.

Katastrofa u Černobilju ostala je simbol ljudske greške, nemara i opasnosti koje nosi nuklearna energija kada bezbednost zakaže. Mnogi istoričari smatraju da je upravo ova tragedija ozbiljno uzdrmala poverenje građana u sovjetski sistem i postala jedan od događaja koji su ubrzali raspad Sovjetskog Saveza.