Ко је Николас Мадуро, председник Венецуеле? Некада је возио аутобус, увек је насмејан, а зову га КАРИПСКИ СТАЉИН

У Венецуели се данас одржавају председнички избори на којима се очекује да победу однесе актуелни левичарски шеф државе Николас Мадуро. Критичари ових избора сматрају да је Мадуро практично осигурао победу, јер је двојици најпопуларнијих ривала забрањено учешће, а у изборној комисији седе провладини чланови.

Ова латиноамеричка држава богата нафтом налази се у хроничној кризи од смрти свог харизматског вође и председника Уга Чавеза 2013. године, који је још пре смрти изабрао свог наследника - Мадура.

Они који су познавали обојицу тврде да је Мадуро увек насмејан, миран и дружељубив - чиста супротност Чавезу. Некада је возио аутобус улицама Каракаса, а данас води земљу са 29 милиона људи.

Док га неки виде као предусретљивог и приступачног човека из народа, други страхују да ће ојачати прокубанске везе и продубити антиамеричко расположење у региону. И све то носећи тренерке које су му заштитни знак.

Рођен у левичарској породици 1962. године, Мадуро је започео политичку каријеру као председник студентског синдиката и никада није дипломирао. Ушао је у редове Социјалистичке лиге као возач аутобуса за "Каракас метро". Док је Чавес служио затворску казну због покушаја пуча 1992. године, Мадуро се залагао да буде пуштен, што се и догодило две године касније.

У том периоду упознао је Силију Флорес, која је била на челу правног тима који је извојевао слободу за Чавеса 1994. и коју је касније оженио. Мадурова супруга је такође, моћна фигура у владајућој Социјалистичкој партији. Када је постао министар иностраних послова Мадуро је дужност председника парламента пренео на Флорес која је постала прва жена на том месту. Данас је државни адвокат и њих двоје слове за моћан пар.

Покојни Чавез 2007. оснива Уједињену социјалистичку партију Венецуеле, којој се прикључује и Мадуро. Од 2006. до 2013. био је министар иностраних послова Венецуеле.

Још као шеф дипломатије побрао је похвале страних дипломата за допадљиве манире. Иако је у више наврата испољио трезвеност и префињеност, остаће упамћено да је на регионалном самиту 2007. године тадашњег америчког државног секретара Кондолизу Рајс назвао лицемером, замерио јој неприхватљиво мешање у послове његове земље и навео да нешто попут америчког притвора у Гвантанаму није виђено још од "времена Хитлера".

Чавез га је за живота именовао за наследника, па је Мадуро преузео партију, а 2013. на превременим председничким изборима победио је опозиционара Каприлеса са 1,5 одсто разлике.

Његова прагматичност показала се у преокретању дуго затегнутих односа са Колумбијом, па је једно време био цењен и због преговарачких вештина. Данас је ситуација нешто другачија, па га многи виде као "карипског Стаљина". Он се због тога не буни.

- У свету постоје људи који ме тако виде. И заиста личим на њега, погледајте мој профил - рекао је Мадуро једном приликом показујући на своје бркове. Мадуро је додао и да светски лидери који га критикују користе много оштрије мере у својим земљама, него што је случај у Венецуели.

Због тешке економске ситуације Венецуелу мало-мало па потресају политички немири и крвави протести усмерени против Мадура, ког грађани и опозиција криве за пораст криминала, велике несташице хране и лекова и троцифрену инфлацију.

Трамп је прошле године увео санкције Мадуру, оптужујући га да поткопава демократију, а недуго потом то су учиниле у европске земље.

Дубока политичка и економска криза месецима потреса Венецуелу, док се Мадуро, изабран 2013. године, суочава с непопуларношћу 75 одсто грађана, због те кризе и велике несташице основних намирница и лекова. Ипак, уколико победи на изборима очекује га нови шестогодишњи мандат.