Ко влада небом, морем и свемиром? Свет у сенци две војске: Кина демонстрирала суперсилу - изазива Америку у глобалној игри моћи

Велика војна парада којом је Кина обележила 80 година од завршетка Другог светског рата омогућила је кинеском председнику Си Ђинпингу да свету покаже растућу моћ и импресиван напредак Народноослободилачке армије.

Кина већ неко време спроводи опсежне напоре на јачању своје војске. Током последњих неколико деценија Народноослободилачка армија трансформисала се из застареле регионалне војске у све напреднију и смртоноснију силу способну да делује далеко изван кинеских граница.

Модернизација кинеске војске далеко је од зацртаног циља и суочава се са значајним препрекама, али Си Ђинпинг прогласио ју је главним приоритетом.

САД троше три пута више на војску

Успон Кине као економске суперсиле подстакао је деценије сталног раста војне потрошње. Службени одбрамбени буџет достигао је готово 247 милијарди долара у 2025. години, али владине бројке потцењују стварне издатке.

Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања (СИПРИ) процењује да је стварна кинеска одбрамбена потрошња износила око 318 милијарди долара 2024. године, док друга студија смешта ту бројку још више, на 471 милијарду.

Без обзира на тачан износ, размере и раст кинеског војног буџета омогућили су широка улагања у опрему, одржавање, особље и обуку.

Кина троши знатно мање на одбрану од Сједињених Држава, али се разлика смањује. Године 2012. кинеска одбрамбена потрошња била је шест пута мања од америчке; до 2024. године та се разлика смањила на три пута. У Индо-Пацифику Кина знатно надмашује своје суседе. Троши пет пута више на одбрану од Јапана и готово седам пута више од Јужне Кореје, две кључне америчке савезнице у региону.

Кинеска морнарица претекла САД по броју бродова

Највидљивији напредак у кинеској војсци остварила је морнарица, која се развија из обалне силе у "океанску морнарицу" способну да пројектује моћ глобално. Кинеска морнарица надмашила је америчку по броју борбених пловила још 2014. године и предвиђа се даљи раст у наредној деценији.

Међутим, Кина и даље заостаје за САД по кључним мерилима, попут укупног тонажног капацитета, броја ракетних лансера на бродовима и искуства деловања на удаљеним морима. Ипак, разлика се убрзано смањује. Док амерички бродови укупно теже више од 3,2 милиона тона, кинески бродови имају укупну тежину од 1,8 милиона тона.

Америчко Министарство одбране оцењује да је кинеска способност извођења мисија изван прве оточне линије Индо-Пацифика "скромна, али у порасту како стиче више искуства".

Модернизација кинеског ваздухопловства

Слични трендови присутни су и у кинеском ваздухопловству. Данас кинеске ваздушне снаге и морнарица располажу знатно већом флотом борбених авиона него раније.

Шта је још важније, све већи удео тих авиона технолошки је напреднији. Кинеска војска постепено повлачи старије борце друге и треће генерације те их замењује модернијим ловцима 4,5. и пете генерације, попут Ј-20, који се истиче стелт способностима и прецизним нападима.

Побољшане способности Кине значајно су промениле равнотежу војних снага у Тајванском мореузу. Си Ђинпинг наредио је војсци да до 2027. године буде способна да заузме Тајван силом, а Тајван остаје главни приоритет кинеске војске.

"Спремност кинеске војске нижа него код САД"

Америчко ратно ваздухопловство већ годинама смањује своју флоту, иако је она и даље бројчано надмоћна кинеској. Међутим, амерички авиони нове генерације могу да изводе мисије попут прецизно вођених ваздушних напада и операција електронског ратовања о којима се раније могло само сањати, што им омогућава да донекле надокнаде губитак капацитета.

Кић Љао, заменик директора Глобал China Хуб-а при Атлантском савету, истакао је да су нивои спремности кинеске војске, које мере припремљеност за активну борбу, ниже него код САД.

- Ако САД жели да бомбардује једну локацију, могу да доделе један авион. Не треба им други авион у резерви у случају да се први поквари. САД је то радио 1960-их, а Кина то још мора да ради - рекао је Љао.

Спремност америчког ратног ваздухопловства у прошлој години била је нешто изнад 60 процената, што је "релативно лоше", каже Љао, али сматра се да је кинески резултат, који није јаван, још и нижи.

Кина гомила нуклеарно оружје, али...

Раст кинеског нуклеарног арсенала постао је једна од највећих брига за Вашингтон и његове савезнике. Према проценама, кинески нуклеарни арсенал достигао је 600 бојевих глава у 2025. години, што је више него двоструко у односу на 2019. годину. САД предвиђа да ће Кина наставити да шири арсенал и да ће достићи око 1.500 бојевих глава до 2035. године. Тиме би се приближила паритету са САД и Русијом.

Иако САД са својих 3.700 бојевих глава и даље задржава предност, америчка влада изразила је забринутост због брзог темпа којим напредује Пекинг.

Осим ширења нуклеарних залиха, Кина је изградила највећи светски арсенал копнених конвенционалних пројектила. Број пројектила средњег домета брзо расте захваљујући увођењу ДФ-26, који има процењени домет до 4.000 километара, чиме су удаљене америчке базе попут Гуама унутар досега, додатно компликујући безбедносно окружење за америчке савезнике попут Јапана.

Расте број војних и двонаменских сателита

У савременом ратовању земаљски системи више нису довољни. Војске се увелико ослањају на констелације сателита за прикупљање обавештајних података, омогућавање комуникација те пружање циљања и навигације.

Си Ђинпинг је нагласио важност свемира за Кину, описујући га као "важну стратешку имовину земље". До 2024. године Кина је имала стотине војних сателита у орбити, лансираних путем свог свемирског програма који се развија великом брзином.

САД у свемиру, по подацима из 2023. године, има 247 војних сателита, док Кина има 157. Укупан број америчких сателита прелази 5.000, док је код Кине тај број значајно нижи, око 600. На трећем месту по броју војних сателита у орбити је Русија са њих 110, а на четвртом месту је Француска са 17.

САД има мање активних војника

Иако кинеска војска бележи напредак у многим областима, морала је да реже у некима како би омогућила развој других грана.

Године 2015. Си Ђинпинг покренуо је реформе без преседана у организацији војске како би убрзао модернизацију и омогућио здружене операције.

То је укључивало смањење од око 300.000 војника, готово сви из Копнене војске. Додатни војници премештени су у нове помоћне службе, што је додатно смањило величину копнених снага.

"Кина смањује разлику, али..."

Пензионисани аустралијски генерал-мајор Мик Рајан изјавио је да верује како Сједињене Државе и даље имају најјачу војску на свету, "али вероватно с мањом разликом него што је то био случај током многих деценија", будући да Кина смањује јаз.

- Кинеска војска је врло технолошки софистицирана... али што је најважније, готово све што јој је потребно производи сама - рекао је за CNN, додавши како то значи да се на Пекинг не може да врши притисак преко страних добављача оружја.

Али, напоменуо је и да ниједно од оружја приказаног на паради није тестирано у борби.

- Иако су на први поглед импресивне, параде нису добар показатељ војне ефикасности - закључио је Рајан.

Извор: Србија Данас/Index