Које земље би биле најтеже погођене затварањем Ормуског мореуза? Све очи упрте у Иран, свет пред историјском одлуком која би могла да има несагледиве последице

Одлука о затварању мореуза, кроз који пролази око 20% глобалне потражње за нафтом и гасом, још увек није коначна.

Према извештају агенције "Ројтерс", посланик и командант Револуционарне гарде Есмаил Косари изјавио је да се затварање разматра и да ће "бити спроведено кад год то буде потребно".

Британске поморске трговинске операције (УКМТО) саопштиле су да процењују претњу америчком трговачком бродарству у Црвеном мору и Аденском заливу, у близини Ирана, као "високу". У међувремену, пловидба кроз мореуз се наставља.

У белешци од прошле недеље, Џорџ Саравелос, шеф истраживања девизног тржишта у Дојче банци, проценио је да би најгори сценарио био потпуни прекид снабдевања иранском нафтом и затварање Ормуског мореуза могао да подигне цене нафте изнад 120 долара по барелу.

То је зато што је Ормуски мореуз критична тачка у глобалној трговини енергентима, будући да кроз тај уски пловни пут пролази количина нафтних текућина која одговара 21% глобалне потрошње, односно око 21 милион барела дневно.

То годишње износи скоро 600 милијарди долара у трговини енергентима транспортованим пловним путевима. Око петина сирове нафте на планети пролази кроз канал који је у најужој тачки широк 40 километара.

Укупно гледано, велики бродови морају да плове каналом који је широк свега око 10 километара. Док танкери улазе у Персијски залив, они се приближавају острвима Мали и Велики Тунб – спорним територијама између Ирана и арапских земаља.

Које земље би биле најтеже погођене затварањем мореуза?

Истраживање аналитичара указује на то да Саудијска Арабија кроз Ормуски мореуз извози око шест милиона барела сирове нафте дневно – више од било које суседне земље. Кина, Индија, Јапан и Јужна Кореја су међу главним увозницима сирове нафте која пролази кроз њега.

У светлу овога, изгледа да арапске и азијске земље могу да изгубе од потенцијалног затварања Ормуског мореуза више него Сједињене Државе или европске силе, које су се у најскоријем сукобу политички сврстале уз Израел.

Кина је један од највећих потрошача нафте која пролази кроз Ормуски мореуз.

Значајни сегмент ове нафте Иран продаје по ценама испод светске тржишне вредности – витална економска сламка спаса која помаже Техерану да се избори са болним америчким санкцијама.

Како би Иран могао да затвори Ормуски мореуз?

Извештај америчке Конгресне истраживачке службе из 2012. наводи да би Иран могао да се одлучи за постепени приступ. У наведене кораке спадају:

- Забрана пловидбе у Ормуском мореузу, без експлицитног навођења последица њеног кршења

- Објава да би пловила која путују кроз њега могла да пролазе инспекцију или буду предмет заплене

- Испаљивање хитаца упозорења на пловила

- Примена војне силе на конкретним пловилима

- Постављање поморских мина у Ормуском мореузу и Персијском заливу

- Употреба подморница и пројектила за гађање трговачких и војних пловила

У ирачко-иранском рату, Иран је користио ракете "силкворм" против нафтних танкера и постављао поморске мине у водама Залива. Једна од тих мина погодила је амерички брод USS Семјуел Б. Робертс, навевши САД на војни одговор.

Иран није успео до краја да затвори Ормуски мореуз, али је значајно подигао премије бродског осигурања и створио скупо поморско закрчење на излазу из Залива.