Поново се помињу карантин и затварања! Расте страх од сценарија из 2020, да ли свету прети нова пандемија хантавируса? Саветују се маске и дистанца

Вест о мистериозном ширењу хантавируса на крузеру "МВ Хондиус", на којем су до сада преминуле најмање три особе, узнемирила је јавност широм света и пробудила болна сећања на прве дане пандемије коронавируса. Изолација путника, забрана искрцавања, маске, хитне евакуације и расправе власти о томе да ли броду треба дозволити пристајање - све то многе подсећа на атмосферу из 2020. године, када је свет тек почињао да схвата размере опасности од ковида.

Међутим, питање које сада изазива највећу пажњу јесте да ли хантавирус заиста може да прерасте у нову глобалну пандемију и да ли постоји могућност да свет поново доживи сценарије карантина, затварања граница и рестрикција какве су обележиле пандемију коронавируса.

Драматична ситуација на крузеру "МВ Хондиус"

Крузер "МВ Хондиус", на којем се налази око 150 путника и чланова посаде из чак 23 земље, постао је центар међународне здравствене истраге након што је више људи развило озбиљне респираторне симптоме, док су најмање три особе преминуле након испловљавања из Аргентине пре око месец дана. Ситуација је изазвала додатну панику када су Зеленортска Острва одбила да приме брод, па се сада разматра његово пристајање на Канарским острвима у Шпанији.

Шпанске власти налазе се под притиском међународних здравствених организација, укључујући Светску здравствену организацију и институције Европске уније, које инсистирају да се путницима омогући медицинска помоћ и искрцавање из хуманитарних разлога.

У међувремену, на броду су уведене посебне мере предострожности. Путницима је саветовано ношење маски, одржавање дистанце и ограничавање контаката, док се поједини тешко оболели хитно евакуишу специјалним медицинским летелицама.

Додатну забринутост изазвала је и потврда швајцарских власти да се један заражени путник тренутно налази на лечењу у Цириху, где је одмах по доласку стављен у изолацију. Паралелно са тим, власти Тајпеја покренуле су велику акцију сузбијања пацова након нових случајева инфекције хантавирусом, укључујући и један смртни исход.

Зашто цео случај подсећа на почетак пандемије коронавируса?

Многи стручњаци и медији већ повлаче паралелу између тренутне ситуације и првих месеци пандемије ковида. Разлог за то није само појава новог здравственог аларма на међународном крузеру, већ и начин на који се догађаји развијају.

Као и почетком 2020. године, јавност поново прати приче о изолацији путника, хитним здравственим мерама, међународним координацијама и неизвесности око самог начина преноса вируса. Посебно забрињава чињеница да Светска здравствена организација истражује могућност ретког преноса хантавируса са човека на човека, што је раније забележено код појединих сојева у Јужној Америци.

Управо таква неизвесност била је један од кључних разлога због којих је коронавирус почетком пандемије изазвао глобалну панику. У првим недељама тада још није било јасно колико се вирус лако преноси, колика је његова смртност нити колико брзо може захватити читав свет.

Може ли хантавирус изазвати нову пандемију?

Иако тренутна ситуација изазива велику пажњу и страх, већина епидемиолога сматра да хантавирус ипак нема потенцијал да изазове пандемију попут коронавируса. Кључна разлика налази се у начину преноса.

За разлику од ковида, који се веома лако ширио међу људима ваздушним путем, хантавирус се углавном преноси контактом са зараженим глодарима, односно њиховим урином, изметом или пљувачком. Људи се најчешће заразе удисањем честица из контаминираних простора, попут подрума, складишта или места на којима бораве пацови и мишеви.

Пренос са човека на човека изузетно је редак и до сада је потврђен само код одређених сојева хантавируса, пре свега Андес соја у Јужној Америци. Управо зато здравствене организације за сада процењују да не постоји опасност од глобалног ширења вируса на начин на који се ширио коронавирус.

Светска здравствена организација тренутно не препоручује увођење рестрикција путовања нити мере попут затварања граница или карантина, али се ситуација пажљиво прати управо због могућности мутација и евентуалних промена у понашању вируса.

Оно што ипак изазива забринутост

Иако се не преноси лако међу људима, хантавирус важи за веома озбиљну болест због високе смртности код тежих облика инфекције. Према подацима америчког Центра за контролу и превенцију болести, смртност код хантавирусног плућног синдрома може достићи чак 40 одсто.

Болест често почиње симптомима који подсећају на грип или јачу вирусну инфекцију. Пацијенти најпре осећају температуру, главобољу, болове у мишићима и изражен умор, док се касније могу јавити мучнина, повраћање, болови у стомаку, кашаљ и озбиљни проблеми са дисањем.

Код најтежих случајева долази до наглог оштећења плућа и накупљања течности, што може изазвати респираторно затајење и озбиљне компликације у веома кратком времену.

Како је изгледао почетак пандемије коронавируса?

Када се крајем 2019. године појавио нови коронавирус у Кини, свет у почетку није очекивао размере катастрофе које ће уследити. Многи су веровали да ће епидемија остати локалног карактера, али се вирус због изузетно лаког преноса међу људима невероватном брзином проширио широм планете.

Убрзо су уследили карантини, затварање граница, полицијски часови, обавезне маске и потпуни колапс здравствених система у појединим државама. Крузери су тада постали један од симбола неконтролисаног ширења инфекције, због чега садашња ситуација са "МВ Хондиусом" код многих изазива додатну нелагоду и страх.

Шта кажу стручњаци?

За сада нема доказа да би хантавирус могао да изазове глобалну пандемију налик коронавирусу. Стручњаци истичу да тренутни случајеви не указују на лако ширење међу људима и да већина инфекција настаје контактом са глодарима.

Ипак, упозоравају да ситуација мора озбиљно да се прати, посебно због чињенице да се истражује могућност преноса међу људима на крузеру. Управо због тога међународне здравствене институције тренутно помно анализирају сваки нови случај.

За сада нема најава нових карантина или рестриктивних мера какве су обележиле 2020. годину, али догађаји на "крузеру смрти" још једном су показали колико брзо један вирус може изазвати глобалну забринутост и подсетити свет на период који многи желе да забораве.

Батут открио каква је ситуација у Србији

Институт за јавно здравље Србије "Батут" огласио се након велике пажње јавности коју је изазвала епидемија хантавируса на крузеру "МВ Хондиус", где је до сада оболело више особа, а најмање три су преминуле. Из Батута поручују да тренутно нема разлога за панику у Србији, али су објавили детаљна објашњења о томе како се вирус преноси, који су симптоми и каква је ситуација у нашој земљи. Посебно наглашавају да се хантавирус углавном преноси преко глодара, односно њиховог урина, пљувачке и измета, док је пренос са човека на човека изузетно редак.

Стручњаци објашњавају да постоје два главна облика болести. У Европи и Србији најчешће се јавља хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, позната и као "мишја грозница", која изазива високу температуру, болове, слабост и проблеме са бубрезима. Други, знатно опаснији облик је хантавирусни плућни синдром, који се углавном појављује у Северној и Јужној Америци и може довести до тешке респираторне инсуфицијенције, уз високу стопу смртности. Управо тај облик болести налази се у фокусу светске јавности након случајева на крузеру.

Према подацима Батута, у Србији је током последњих десет година регистровано 127 случајева "мишје грознице", док су током 2025. забележена само два случаја без смртних исхода. Из института наглашавају да нема показатеља епидемије нити опасности од сценарија сличног пандемији коронавируса из 2020. године. Ипак, грађанима се саветује опрез, одржавање хигијене и избегавање контакта са глодарима, јер за хантавирус тренутно не постоји вакцина нити специфична терапија.

Нова информација унела је додатну забринутост међу стручњаке

До сада су здравствене институције широм света углавном истицале да хантавирус нема потенцијал да изазове пандемију попут коронавируса управо зато што се у највећем броју случајева не преноси међу људима, већ контактом са зараженим глодарима и њиховим излучевинама.

Међутим, најновије информације из Јужне Африке додатно су подигле пажњу јавности јер је потврђено да је на крузеру "МВ Хондиус" идентификован Андес сој хантавируса - једини познати облик овог вируса код којег је у појединим случајевима раније забележен пренос са човека на човека.

Стручњаци и даље наглашавају да је такав пренос веома редак и да не постоји разлог за панику нити назнаке сценарија сличног пандемији коронавируса. Ипак, управо чињеница да је реч о соју који има могућност ограниченог интерхуманог преноса додатно је појачала опрез здравствених институција и интересовање јавности широм света.

Србија Данас/Ненад Ђукић