Ponovo se pominju karantin i zatvaranja! Raste strah od scenarija iz 2020, da li svetu preti nova pandemija hantavirusa? Savetuju se maske i distanca

Vest o misterioznom širenju hantavirusa na kruzeru "MV Hondius", na kojem su do sada preminule najmanje tri osobe, uznemirila je javnost širom sveta i probudila bolna sećanja na prve dane pandemije koronavirusa. Izolacija putnika, zabrana iskrcavanja, maske, hitne evakuacije i rasprave vlasti o tome da li brodu treba dozvoliti pristajanje - sve to mnoge podseća na atmosferu iz 2020. godine, kada je svet tek počinjao da shvata razmere opasnosti od kovida.

Međutim, pitanje koje sada izaziva najveću pažnju jeste da li hantavirus zaista može da preraste u novu globalnu pandemiju i da li postoji mogućnost da svet ponovo doživi scenarije karantina, zatvaranja granica i restrikcija kakve su obeležile pandemiju koronavirusa.

Dramatična situacija na kruzeru "MV Hondius"

Kruzer "MV Hondius", na kojem se nalazi oko 150 putnika i članova posade iz čak 23 zemlje, postao je centar međunarodne zdravstvene istrage nakon što je više ljudi razvilo ozbiljne respiratorne simptome, dok su najmanje tri osobe preminule nakon isplovljavanja iz Argentine pre oko mesec dana. Situacija je izazvala dodatnu paniku kada su Zelenortska Ostrva odbila da prime brod, pa se sada razmatra njegovo pristajanje na Kanarskim ostrvima u Španiji.

Španske vlasti nalaze se pod pritiskom međunarodnih zdravstvenih organizacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i institucije Evropske unije, koje insistiraju da se putnicima omogući medicinska pomoć i iskrcavanje iz humanitarnih razloga.

U međuvremenu, na brodu su uvedene posebne mere predostrožnosti. Putnicima je savetovano nošenje maski, održavanje distance i ograničavanje kontakata, dok se pojedini teško oboleli hitno evakuišu specijalnim medicinskim letelicama.

Dodatnu zabrinutost izazvala je i potvrda švajcarskih vlasti da se jedan zaraženi putnik trenutno nalazi na lečenju u Cirihu, gde je odmah po dolasku stavljen u izolaciju. Paralelno sa tim, vlasti Tajpeja pokrenule su veliku akciju suzbijanja pacova nakon novih slučajeva infekcije hantavirusom, uključujući i jedan smrtni ishod.

Zašto ceo slučaj podseća na početak pandemije koronavirusa?

Mnogi stručnjaci i mediji već povlače paralelu između trenutne situacije i prvih meseci pandemije kovida. Razlog za to nije samo pojava novog zdravstvenog alarma na međunarodnom kruzeru, već i način na koji se događaji razvijaju.

Kao i početkom 2020. godine, javnost ponovo prati priče o izolaciji putnika, hitnim zdravstvenim merama, međunarodnim koordinacijama i neizvesnosti oko samog načina prenosa virusa. Posebno zabrinjava činjenica da Svetska zdravstvena organizacija istražuje mogućnost retkog prenosa hantavirusa sa čoveka na čoveka, što je ranije zabeleženo kod pojedinih sojeva u Južnoj Americi.

Upravo takva neizvesnost bila je jedan od ključnih razloga zbog kojih je koronavirus početkom pandemije izazvao globalnu paniku. U prvim nedeljama tada još nije bilo jasno koliko se virus lako prenosi, kolika je njegova smrtnost niti koliko brzo može zahvatiti čitav svet.

Može li hantavirus izazvati novu pandemiju?

Iako trenutna situacija izaziva veliku pažnju i strah, većina epidemiologa smatra da hantavirus ipak nema potencijal da izazove pandemiju poput koronavirusa. Ključna razlika nalazi se u načinu prenosa.

Za razliku od kovida, koji se veoma lako širio među ljudima vazdušnim putem, hantavirus se uglavnom prenosi kontaktom sa zaraženim glodarima, odnosno njihovim urinom, izmetom ili pljuvačkom. Ljudi se najčešće zaraze udisanjem čestica iz kontaminiranih prostora, poput podruma, skladišta ili mesta na kojima borave pacovi i miševi.

Prenos sa čoveka na čoveka izuzetno je redak i do sada je potvrđen samo kod određenih sojeva hantavirusa, pre svega Andes soja u Južnoj Americi. Upravo zato zdravstvene organizacije za sada procenjuju da ne postoji opasnost od globalnog širenja virusa na način na koji se širio koronavirus.

Svetska zdravstvena organizacija trenutno ne preporučuje uvođenje restrikcija putovanja niti mere poput zatvaranja granica ili karantina, ali se situacija pažljivo prati upravo zbog mogućnosti mutacija i eventualnih promena u ponašanju virusa.

Ono što ipak izaziva zabrinutost

Iako se ne prenosi lako među ljudima, hantavirus važi za veoma ozbiljnu bolest zbog visoke smrtnosti kod težih oblika infekcije. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, smrtnost kod hantavirusnog plućnog sindroma može dostići čak 40 odsto.

Bolest često počinje simptomima koji podsećaju na grip ili jaču virusnu infekciju. Pacijenti najpre osećaju temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i izražen umor, dok se kasnije mogu javiti mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, kašalj i ozbiljni problemi sa disanjem.

Kod najtežih slučajeva dolazi do naglog oštećenja pluća i nakupljanja tečnosti, što može izazvati respiratorno zatajenje i ozbiljne komplikacije u veoma kratkom vremenu.

Kako je izgledao početak pandemije koronavirusa?

Kada se krajem 2019. godine pojavio novi koronavirus u Kini, svet u početku nije očekivao razmere katastrofe koje će uslediti. Mnogi su verovali da će epidemija ostati lokalnog karaktera, ali se virus zbog izuzetno lakog prenosa među ljudima neverovatnom brzinom proširio širom planete.

Ubrzo su usledili karantini, zatvaranje granica, policijski časovi, obavezne maske i potpuni kolaps zdravstvenih sistema u pojedinim državama. Kruzeri su tada postali jedan od simbola nekontrolisanog širenja infekcije, zbog čega sadašnja situacija sa "MV Hondiusom" kod mnogih izaziva dodatnu nelagodu i strah.

Šta kažu stručnjaci?

Za sada nema dokaza da bi hantavirus mogao da izazove globalnu pandemiju nalik koronavirusu. Stručnjaci ističu da trenutni slučajevi ne ukazuju na lako širenje među ljudima i da većina infekcija nastaje kontaktom sa glodarima.

Ipak, upozoravaju da situacija mora ozbiljno da se prati, posebno zbog činjenice da se istražuje mogućnost prenosa među ljudima na kruzeru. Upravo zbog toga međunarodne zdravstvene institucije trenutno pomno analiziraju svaki novi slučaj.

Za sada nema najava novih karantina ili restriktivnih mera kakve su obeležile 2020. godinu, ali događaji na "kruzeru smrti" još jednom su pokazali koliko brzo jedan virus može izazvati globalnu zabrinutost i podsetiti svet na period koji mnogi žele da zaborave.

Batut otkrio kakva je situacija u Srbiji

Institut za javno zdravlje Srbije "Batut" oglasio se nakon velike pažnje javnosti koju je izazvala epidemija hantavirusa na kruzeru "MV Hondius", gde je do sada obolelo više osoba, a najmanje tri su preminule. Iz Batuta poručuju da trenutno nema razloga za paniku u Srbiji, ali su objavili detaljna objašnjenja o tome kako se virus prenosi, koji su simptomi i kakva je situacija u našoj zemlji. Posebno naglašavaju da se hantavirus uglavnom prenosi preko glodara, odnosno njihovog urina, pljuvačke i izmeta, dok je prenos sa čoveka na čoveka izuzetno redak.

Stručnjaci objašnjavaju da postoje dva glavna oblika bolesti. U Evropi i Srbiji najčešće se javlja hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom, poznata i kao "mišja groznica", koja izaziva visoku temperaturu, bolove, slabost i probleme sa bubrezima. Drugi, znatno opasniji oblik je hantavirusni plućni sindrom, koji se uglavnom pojavljuje u Severnoj i Južnoj Americi i može dovesti do teške respiratorne insuficijencije, uz visoku stopu smrtnosti. Upravo taj oblik bolesti nalazi se u fokusu svetske javnosti nakon slučajeva na kruzeru.

Prema podacima Batuta, u Srbiji je tokom poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva "mišje groznice", dok su tokom 2025. zabeležena samo dva slučaja bez smrtnih ishoda. Iz instituta naglašavaju da nema pokazatelja epidemije niti opasnosti od scenarija sličnog pandemiji koronavirusa iz 2020. godine. Ipak, građanima se savetuje oprez, održavanje higijene i izbegavanje kontakta sa glodarima, jer za hantavirus trenutno ne postoji vakcina niti specifična terapija.

Nova informacija unela je dodatnu zabrinutost među stručnjake

Do sada su zdravstvene institucije širom sveta uglavnom isticale da hantavirus nema potencijal da izazove pandemiju poput koronavirusa upravo zato što se u najvećem broju slučajeva ne prenosi među ljudima, već kontaktom sa zaraženim glodarima i njihovim izlučevinama.

Međutim, najnovije informacije iz Južne Afrike dodatno su podigle pažnju javnosti jer je potvrđeno da je na kruzeru "MV Hondius" identifikovan Andes soj hantavirusa - jedini poznati oblik ovog virusa kod kojeg je u pojedinim slučajevima ranije zabeležen prenos sa čoveka na čoveka.

Stručnjaci i dalje naglašavaju da je takav prenos veoma redak i da ne postoji razlog za paniku niti naznake scenarija sličnog pandemiji koronavirusa. Ipak, upravo činjenica da je reč o soju koji ima mogućnost ograničenog interhumanog prenosa dodatno je pojačala oprez zdravstvenih institucija i interesovanje javnosti širom sveta.

Srbija Danas/Nenad Đukić