Место на којем би Русија могла напасти НАТО: Фикција или озбиљан сценарио? Ово је тачан датум када се предвиђа почетак хаоса и какве би биле политичке последице

Најсевернији град на свету, Лонгјирбјен, налази се на архипелагу Свалбард, стратешки важном и демилитаризованом подручју под суверенитетом Норвешке. Смештен усред арктичке тундре, између глечера и под поларним небом, Лонгјирбјен лежи готово тачно на пола пута између Северног пола и руског полуострва Кола, где се налази и главно седиште Путинове нуклеарне флоте. У Лонгјирбјену, где је тло трајно смрзнуто, куће и стамбени блокови за више од 2.000 становника подигнути су на стубовима, пише Дер Спиегел. Током сезоне, крузери свакодневно искрцавају таласе радозналих туриста који се снабдевају локалним арктичким деликатесима – попут пршуте од ирваса, димљеног туљана и одреска од кита послуженог с компотом од лука.

Дуги низ година, норвешки слоган за север гласио је: ''High North, low тенсион''– ''Високи север, ниске тензије''. Тим изразом негована је нада да ће односи с Русијом на Арктику остати мирни упркос геополитичким тензијама. Међутим, изгледа да је тој идеји дошао крај. Норвешка влада планира значајно повећање војног буџета – убудуће ће за одбрану издвајати 5% БДП-а, што је више него двоструко у односу на раније износе. Одлука је донета због растућег стратешког значаја архипелага Свалбард, који омогућава надзор над кључним поморским рутама између Баренцовог мора и северног Атлантика, а игра и кључну улогу у будућем црпљењу и извозу огромних, још неискоришћених резерви нафте и гаса.

Владимир Путин још је 2020. препознао растући значај Арктика и донео план развоја региона изнад Поларног круга. Убрзо је наредио и реорганизацију руске Северне флоте, која је сада самосталан војни округ са снажним нуклеарним арсеналом. Та флота, стационирана у Баренцовом мору, представља срж руске поморске моћи.

Трн у оку

Према међународном, правно обавезујућем споразуму који је, између осталих, ратификовао и Совјетски Савез, Свалбард од 1925. припада Норвешкој као демилитаризована зона. Барем на папиру, тај архипелаг у Арктику тиме припада и територији НАТО-а, наводи Дер Спиегел.

Али откако је Русија напала Украјину 2022. године, расте забринутост да би Свалбард могао постати ново кризно жариште. Не само због свог стратешког положаја унутар оперативног подручја руске флоте нуклеарних подморница, већ и зато што на Свалбарду, осим око 3.000 поларних медведа, живи и знатан број Руса. На арктичком архипелагу, под суверенитетом Норвешке, налази се неколико руских упоришта која и данас делују под окриљем државног рударског концерна Арктикугол. Ова компанија, са седиштем у Москви, основана је 1931. године ради управљања совјетским интересима у експлоатацији угља на Свалбарду – и ту улогу, иако у измењеном контексту, обавља и данас.

Арктикугол тренутно управља с пет локација на Свалбарду – три од њих су ненасељене, али политички изузетно важне. Главно активно насеље је Баренцбург, руска заједница удаљена 36 километара од норвешког Лонгјирбјена, где се и даље копа угаљ, иако су залихе при крају. Компанија је раније управљала и насељима Пирамида и Грумант, која су сада готово напуштена, али задржавају снажан совјетски визуелни идентитет – укључујући бисте Лењина и пароле из доба комунизма. Иако експлоатација угља више није исплатива, присуство Арктикугола на Свалбарду има јасну политичку сврху – одржавање руског присуства у стратешки важном региону. У норвешким и западним анализама то присуство често се описује као ''трн у оку'' Норвешкој, јер те тачке представљају потенцијално осетљива места која би у случају већих геополитичких тензија могла одиграти важну улогу.

Двометраш Ларс Фаусе, којег је краљ Харалд В поставио за гувернера Свалбарда 2021. године, каже да је ситуација озбиљна. 

- Чак и ако сукоб између Русије и Запада не би избио директно на Свалбарду, сигурно би се проширио и овде. А ми имамо право на одбрану - рекао је Фаусе за Спиегел.

- Било би трагично када бисмо морали да се предамо без борбе. Уговор који поштујемо нигде не каже да се морамо предати док нас непријатељ бомбардује - додао је.

Вреди подсетити и да су украјинске снаге извеле нападе дроновима на војне циљеве на полуострву Кола. Један од познатијих напада догодио се у септембру 2024, када је погођена ваздухопловна база Олења, смештена око 200 километара од норвешке границе.

Мали зелени људи

Помислити да би руска инвазија могла постати стварна претња било је донедавно готово незамисливо у Норвешкој – посебно током 2000-их, за време владе Јенса Столтенберга, тадашњег премијера, а касније генералног секретара НАТО-а и садашњег министра финансија Норвешке.

Гувернер Фаусе тврди да се о последицама промењене безбедносне ситуације редовно консултује с владом у Ослу:

- Разговарамо о томе шта би полиција или војска требало да учине ако ти мали зелени човекчићи с калашњиковима заиста закораче на норвешку територију - рекао је, алудирајући на ненаоружане руске војнике који су 2014. године заузели Крим. Закључено је да би се потенцијална руска инвазија у почетку третирала као кривично дело које би полиција требало да процесуира, а тек у следећем кораку била би укључена војска.

Према документу НАТО Дефенце Collegea из 2024. године, војна аналитичка јединица Алијансе већ је развила кризни план за могуће руско искрцавање на Свалбард. У симулацији се предвиђа да би руска инвазија могла да се догоди у априлу 2028. године, уз објаву преко разгласа у Лонгјирбјену:
''Stanovnici Лонгјирбјена! Руске снаге су слетеле и мирно преузеле архипелаг.''

Аутор симулације, амерички пуковник, процењује и политичке последице: док би САД, Канада, Велика Британија и нордијске и балтичке државе тражиле хитну војну реакцију, Немачка и Француска би оклевале, уз образложење да не желе да скрећу фокус с рата у Украјини.

Нема више вотке

Од почетка рата у Украјини, тон из Москве постао је знатно оштрији. Портпарол руског Министарства спољних послова недавно је говорио о ''провокативном понашању'' норвешких власти, о ''прикривеној милитаризацији'' Свалбарда и о ''антируској дискриминацији''. Русија је упозорила да ће то довести до ''растућих напетости''. Тај наратив подсећа на реторику која је претходила руским инвазијама на Грузију 2008. и на Крим и Донбас 2014.

Упркос свему, Норвежани и Руси на Свалбарду још увек одржавају одређене контакте. Деца из руских насеља долазе у Лонгјирбјен поводом норвешког националног празника. А у цркви изнад мора, међу норвешким верницима, понекад седи и Илдар Неверов, директор руског државног концерна Арктикугол – један од кључних представника Кремља на Свалбарду. Он у највећој мери обликује оно што се дешава у руским насељима Баренцбург и Пирамида, која су под управом Москве.

- Свакодневни живот на Свалбарду и даље тече ''на чудан начин – нормално''- каже гувернер Фаусе. И даље се, пет пута годишње, састаје с директором Арктикугола и руским генералним конзулом – некад у руским насељима, некад у норвешком Лонгјирбјену. Али, једно се ипак променило: оно што је некад била традиционална чашица вотке за столом – више не долази у обзир. Фаусе за Спиегел каже да је од почетка руске инвазије на Украјину 2022. одбио сваки такав вид дружења.

Норвешке власти помно надзиру ситуацију. Полиција, царина и представници још дванаест државних институција редовно улазе у руски надзиране зоне како би проверили да ли се поштује норвешки правни поредак. Забринутост је порасла у септембру, када је у Баренцбург пристао брод ''Капитан Јаковљев'' – пловило које се налази на америчкој листи санкција због транспорта руског војног наоружања и тенкова.

Извор: Србија Данас/Јутарњи