Mesto na kojem bi Rusija mogla napasti NATO: Fikcija ili ozbiljan scenario? Ovo je tačan datum kada se predviđa početak haosa i kakve bi bile političke posledice

Najseverniji grad na svetu, Longjirbjen, nalazi se na arhipelagu Svalbard, strateški važnom i demilitarizovanom području pod suverenitetom Norveške. Smešten usred arktičke tundre, između glečera i pod polarnim nebom, Longjirbjen leži gotovo tačno na pola puta između Severnog pola i ruskog poluostrva Kola, gde se nalazi i glavno sedište Putinove nuklearne flote. U Longjirbjenu, gde je tlo trajno smrznuto, kuće i stambeni blokovi za više od 2.000 stanovnika podignuti su na stubovima, piše Der Spiegel. Tokom sezone, kruzeri svakodnevno iskrcavaju talase radoznalih turista koji se snabdevaju lokalnim arktičkim delikatesima – poput pršute od irvasa, dimljenog tuljana i odreska od kita posluženog s kompotom od luka.

Dugi niz godina, norveški slogan za sever glasio je: ''High North, low tension''– ''Visoki sever, niske tenzije''. Tim izrazom negovana je nada da će odnosi s Rusijom na Arktiku ostati mirni uprkos geopolitičkim tenzijama. Međutim, izgleda da je toj ideji došao kraj. Norveška vlada planira značajno povećanje vojnog budžeta – ubuduće će za odbranu izdvajati 5% BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na ranije iznose. Odluka je doneta zbog rastućeg strateškog značaja arhipelaga Svalbard, koji omogućava nadzor nad ključnim pomorskim rutama između Barencovog mora i severnog Atlantika, a igra i ključnu ulogu u budućem crpljenju i izvozu ogromnih, još neiskorišćenih rezervi nafte i gasa.

Vladimir Putin još je 2020. prepoznao rastući značaj Arktika i doneo plan razvoja regiona iznad Polarnog kruga. Ubrzo je naredio i reorganizaciju ruske Severnе flote, koja je sada samostalan vojni okrug sa snažnim nuklearnim arsenalom. Ta flota, stacionirana u Barencovom moru, predstavlja srž ruske pomorske moći.

Trn u oku

Prema međunarodnom, pravno obavezujućem sporazumu koji je, između ostalih, ratifikovao i Sovjetski Savez, Svalbard od 1925. pripada Norveškoj kao demilitarizovana zona. Barem na papiru, taj arhipelag u Arktiku time pripada i teritoriji NATO-a, navodi Der Spiegel.

Ali otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, raste zabrinutost da bi Svalbard mogao postati novo krizno žarište. Ne samo zbog svog strateškog položaja unutar operativnog područja ruske flote nuklearnih podmornica, već i zato što na Svalbardu, osim oko 3.000 polarnih medveda, živi i znatan broj Rusa. Na arktičkom arhipelagu, pod suverenitetom Norveške, nalazi se nekoliko ruskih uporišta koja i danas deluju pod okriljem državnog rudarskog koncerna Arktikugol. Ova kompanija, sa sedištem u Moskvi, osnovana je 1931. godine radi upravljanja sovjetskim interesima u eksploataciji uglja na Svalbardu – i tu ulogu, iako u izmenjenom kontekstu, obavlja i danas.

Arktikugol trenutno upravlja s pet lokacija na Svalbardu – tri od njih su nenaseljene, ali politički izuzetno važne. Glavno aktivno naselje je Barencburg, ruska zajednica udaljena 36 kilometara od norveškog Longjirbjena, gde se i dalje kopa ugalj, iako su zalihe pri kraju. Kompanija je ranije upravljala i naseljima Piramida i Grumant, koja su sada gotovo napuštena, ali zadržavaju snažan sovjetski vizuelni identitet – uključujući biste Lenjina i parole iz doba komunizma. Iako eksploatacija uglja više nije isplativa, prisustvo Arktikugola na Svalbardu ima jasnu političku svrhu – održavanje ruskog prisustva u strateški važnom regionu. U norveškim i zapadnim analizama to prisustvo često se opisuje kao ''trn u oku'' Norveškoj, jer te tačke predstavljaju potencijalno osetljiva mesta koja bi u slučaju većih geopolitičkih tenzija mogla odigrati važnu ulogu.

Dvometraš Lars Fause, kojeg je kralj Harald V postavio za guvernera Svalbarda 2021. godine, kaže da je situacija ozbiljna. 

- Čak i ako sukob između Rusije i Zapada ne bi izbio direktno na Svalbardu, sigurno bi se proširio i ovde. A mi imamo pravo na odbranu - rekao je Fause za Spiegel.

- Bilo bi tragično kada bismo morali da se predamo bez borbe. Ugovor koji poštujemo nigde ne kaže da se moramo predati dok nas neprijatelj bombarduje - dodao je.

Vredi podsetiti i da su ukrajinske snage izvele napade dronovima na vojne ciljeve na poluostrvu Kola. Jedan od poznatijih napada dogodio se u septembru 2024, kada je pogođena vazduhoplovna baza Olenja, smeštena oko 200 kilometara od norveške granice.

Mali zeleni ljudi

Pomisliti da bi ruska invazija mogla postati stvarna pretnja bilo je donedavno gotovo nezamislivo u Norveškoj – posebno tokom 2000-ih, za vreme vlade Jensa Stoltenberga, tadašnjeg premijera, a kasnije generalnog sekretara NATO-a i sadašnjeg ministra finansija Norveške.

Guverner Fause tvrdi da se o posledicama promenjene bezbednosne situacije redovno konsultuje s vladom u Oslu:

- Razgovaramo o tome šta bi policija ili vojska trebalo da učine ako ti mali zeleni čovekčići s kalašnjikovima zaista zakorače na norvešku teritoriju - rekao je, aludirajući na nenaoružane ruske vojnike koji su 2014. godine zauzeli Krim. Zaključeno je da bi se potencijalna ruska invazija u početku tretirala kao krivično delo koje bi policija trebalo da procesuira, a tek u sledećem koraku bila bi uključena vojska.

Prema dokumentu NATO Defence Collegea iz 2024. godine, vojna analitička jedinica Alijanse već je razvila krizni plan za moguće rusko iskrcavanje na Svalbard. U simulaciji se predviđa da bi ruska invazija mogla da se dogodi u aprilu 2028. godine, uz objavu preko razglasa u Longjirbjenu:
''Stanovnici Longjirbjena! Ruske snage su sletele i mirno preuzele arhipelag.''

Autor simulacije, američki pukovnik, procenjuje i političke posledice: dok bi SAD, Kanada, Velika Britanija i nordijske i baltičke države tražile hitnu vojnu reakciju, Nemačka i Francuska bi oklevale, uz obrazloženje da ne žele da skreću fokus s rata u Ukrajini.

Nema više votke

Od početka rata u Ukrajini, ton iz Moskve postao je znatno oštriji. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova nedavno je govorio o ''provokativnom ponašanju'' norveških vlasti, o ''prikrivenoj militarizaciji'' Svalbarda i o ''antiruskoj diskriminaciji''. Rusija je upozorila da će to dovesti do ''rastućih napetosti''. Taj narativ podseća na retoriku koja je prethodila ruskim invazijama na Gruziju 2008. i na Krim i Donbas 2014.

Uprkos svemu, Norvežani i Rusi na Svalbardu još uvek održavaju određene kontakte. Deca iz ruskih naselja dolaze u Longjirbjen povodom norveškog nacionalnog praznika. A u crkvi iznad mora, među norveškim vernicima, ponekad sedi i Ildar Neverov, direktor ruskog državnog koncerna Arktikugol – jedan od ključnih predstavnika Kremlja na Svalbardu. On u najvećoj meri oblikuje ono što se dešava u ruskim naseljima Barencburg i Piramida, koja su pod upravom Moskve.

- Svakodnevni život na Svalbardu i dalje teče ''na čudan način – normalno''- kaže guverner Fause. I dalje se, pet puta godišnje, sastaje s direktorom Arktikugola i ruskim generalnim konzulom – nekad u ruskim naseljima, nekad u norveškom Longjirbjenu. Ali, jedno se ipak promenilo: ono što je nekad bila tradicionalna čašica votke za stolom – više ne dolazi u obzir. Fause za Spiegel kaže da je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. odbio svaki takav vid druženja.

Norveške vlasti pomno nadziru situaciju. Policija, carina i predstavnici još dvanaest državnih institucija redovno ulaze u ruski nadzirane zone kako bi proverili da li se poštuje norveški pravni poredak. Zabrinutost je porasla u septembru, kada je u Barencburg pristao brod ''Kapitan Jakovljev'' – plovilo koje se nalazi na američkoj listi sankcija zbog transporta ruskog vojnog naoružanja i tenkova.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji