Мистериозно откриће у Атлантику: Тајна скривана милионима година, научници у шоку - свет тек треба да сазна шта је испливало са океанског дна

Микроскопски магнетни фосили пронађени у седиментима са дна северног Атлантика можда представљају део унутрашњег ''ГПС система'' древне морске животиње која је користила Земљино магнетно поље за навигацију на велике удаљености, кажу научници.

Истраживачи наводе да су фосили – око 50 пута мањи од ширине људске длаке – састављени од снажно магнетног минерала који садржи гвожђе, магнетита. Сумња се да су ове честице некада биле део морског организма, иако њихов идентитет још није познат. Научници су пронашли више оваквих фосила старих и до 97 милиона година. Постојала је расправа о томе да ли су биолошког порекла или не.

Нова студија користила је тродимензионално снимање како би одредила магнетну структуру једног од фосила – магнетитне честице у облику минијатурног сладоледа, старе 56 милиона година. Истраживачи су идентификовали карактеристике оптимизоване за детекцију јачине и правца Земљиног магнетног поља, динамичне силе коју ствара кретање растопљеног гвожђа у језгру наше планете и која се простире у свемир.

Унутрашњост фосила садржала је затворену магнетизациону петљу налик вортексу. Честица је могла бити коришћена за стварање магнеторецепције код неке животиње, што би јој помогло у навигацији, наводе истраживачи.

- Показали смо да велика магнетизација значи да је честица била оптимизована да детектује промене у јачини Земљиног магнетног поља од локације до локације, што је кључни део изградње природног ''ГПС система'' који омогућава животињи да се заправо геолоцира, а не само да зна, на пример, где је север - рекао је Рич Херисон, професор на Универзитету Кембриџ и коаутор студије објављене у часопису Communications Earth & Енвиронмент.

ГПС систем иначе обезбеђује сателитско навођење.

Иако се сматра да неке миграторне животиње, укључујући птице, рибе и инсекте, користе Земљино магнетно поље за навигацију, и даље није познато како то тачно раде. Једна хипотеза је да се магнетитне честице у њиховим телима поравнавају са Земљиним магнетним пољем, слично игли компаса.

Идентификовати којој животињи су ови фосили можда припадали представља изазов, јер нису пронађени заједно ни са каквим другим телесним остацима.

Истраживачи кажу да би имало смисла да потичу од миграторне животиње која је била довољно честа да иза себе остави обилне фосилне трагове. Јегуље су једна од могућности, рекао је Херисон.