Misteriozno otkriće u Atlantiku: Tajna skrivana milionima godina, naučnici u šoku - svet tek treba da sazna šta je isplivalo sa okeanskog dna
Mikroskopski magnetni fosili pronađeni u sedimentima sa dna severnog Atlantika možda predstavljaju deo unutrašnjeg ''GPS sistema'' drevne morske životinje.
Mikroskopski magnetni fosili pronađeni u sedimentima sa dna severnog Atlantika možda predstavljaju deo unutrašnjeg ''GPS sistema'' drevne morske životinje koja je koristila Zemljino magnetno polje za navigaciju na velike udaljenosti, kažu naučnici.
Istraživači navode da su fosili – oko 50 puta manji od širine ljudske dlake – sastavljeni od snažno magnetnog minerala koji sadrži gvožđe, magnetita. Sumnja se da su ove čestice nekada bile deo morskog organizma, iako njihov identitet još nije poznat. Naučnici su pronašli više ovakvih fosila starih i do 97 miliona godina. Postojala je rasprava o tome da li su biološkog porekla ili ne.
Nova studija koristila je trodimenzionalno snimanje kako bi odredila magnetnu strukturu jednog od fosila – magnetitne čestice u obliku minijaturnog sladoleda, stare 56 miliona godina. Istraživači su identifikovali karakteristike optimizovane za detekciju jačine i pravca Zemljinog magnetnog polja, dinamične sile koju stvara kretanje rastopljenog gvožđa u jezgru naše planete i koja se prostire u svemir.
Unutrašnjost fosila sadržala je zatvorenu magnetizacionu petlju nalik vorteksu. Čestica je mogla biti korišćena za stvaranje magnetorecepcije kod neke životinje, što bi joj pomoglo u navigaciji, navode istraživači.
- Pokazali smo da velika magnetizacija znači da je čestica bila optimizovana da detektuje promene u jačini Zemljinog magnetnog polja od lokacije do lokacije, što je ključni deo izgradnje prirodnog ''GPS sistema'' koji omogućava životinji da se zapravo geolocira, a ne samo da zna, na primer, gde je sever - rekao je Rič Herison, profesor na Univerzitetu Kembridž i koautor studije objavljene u časopisu Communications Earth & Environment.
GPS sistem inače obezbeđuje satelitsko navođenje.
Iako se smatra da neke migratorne životinje, uključujući ptice, ribe i insekte, koriste Zemljino magnetno polje za navigaciju, i dalje nije poznato kako to tačno rade. Jedna hipoteza je da se magnetitne čestice u njihovim telima poravnavaju sa Zemljinim magnetnim poljem, slično igli kompasa.
Identifikovati kojoj životinji su ovi fosili možda pripadali predstavlja izazov, jer nisu pronađeni zajedno ni sa kakvim drugim telesnim ostacima.
Istraživači kažu da bi imalo smisla da potiču od migratorne životinje koja je bila dovoljno česta da iza sebe ostavi obilne fosilne tragove. Jegulje su jedna od mogućnosti, rekao je Herison.
