НА ИВИЦИ ТОТАЛНОГ РАТА: Док Русија и Запад посматрају, Турска помаже Бакуу, а Јерменија је остављена сама
Била би дрскост да се само једна страна оптужи за конфликт с обзиром да су обе земље уложиле веома много у дефанзивно и офанзивно наоружање.
Јерменија и Азербејџан су од недеље први пут на ивици тоталног рата још од примирја из 1994. године. У борбама за област Нагорно-Карабах, која се званично налази у Азербејџану, али је под контролом Јермена, у само два дана погинуле су десетине људи.
КРВАВИ РАТ у региону Нагорно - Потиснуте Азербејџанске снаге, погинуло више од 790 људи (ФОТО/ВИДЕО)
"ТУРСКА ЈЕ НАШ БРАТ И САВЕЗНИК" Председник Азербејџана открио НАЗАПУЈУЋУ чињеницу о рату са Јерменијом
СТРАВИЧНИ ПРИЗОРИ ИЗ НАГОРНО-КАРАБАХА: Град потпуно разорен, ракете пале поред вртића и школе (ФОТО)
Поновно распламсавање конфликта који између Јеревана и Бакуа тиња већ три деценије постало је очигледно овог лета. Пушкарање на званичној граници је почело средином јула и трајало десетак дана. Тада је страдало двадесетак људи, укључујући и цивиле.
Ескалација на јужном Кавказу повезана је са фрустрацијом у Бакуу. Ни након безбројних мировних преговора, Азербејџан није успео да поврати територију која му по међународном праву припада.
- Наш приоритет је увек био да се ово питање реши унутар признатих граница. Ми 28 година покушавамо да то решимо мирним путем, али не иде - каже Фархад Мамедов, азербејџански политиколог и шеф консултантске фирме Стратегиц Consultancy Гроуп.
- Због тога се сада одговорило "контра-нападом" - каже он.
Борис Навасарђан, политички аналитичар из Јеревана, каже да Јерменија има две опције:
- Максимална мобилизација како би се супротставило азербејџанском нападу и противнику нанело што је више могуће губитака. Или да се покуша, заједно са међународном заједницом, да се умири азербејџанско руководство.
Јереван жели да покаже невољеним суседима колико високу цену ће морати да плате у војним губицима и људским животима, каже Лоренс Брорс. Он мисли да је данашњи јерменски премијер, Никол Пашињан "мање уздржан" и више спреман на сукоб него претходник Серж Саргсјан.
У Азербејџану ново примирје могу да замисле само под „апсолутно новим условима“, и „са чврсто зацртаним планом повлачења наоружања са азербејџанских територија, све стриктно према четири претходне резолуције Уједињених нација“, објашњава Фархад Мамедов позиције Бакуа.
И у Јерменији не верују да ће бити новог споразума. Прекид ватре је "тешко замислити, јер захтева висок степен поверења између две стране и посредника", каже Борис Навасарђан. А у овом тренутку "поверење између Јеревана и Бакуа је на нули".
- Јерменија инсистира на томе да се побољша безбедносна ситуација пре него почну преговори, док Азербејџан у рукама нема никакво друго оруђе осим дестабилизације - коментарише Лоренс Брор.
Била би дрскост, додаје, да се само једна страна оптужи за конфликт с обзиром да су обе земље уложиле веома много у дефанзивно и офанзивно наоружање.
Лоренс Брорс, директор кавкаског програма британског труста мозгова Четам хаус, наводи да не постоје битни међународни напори да се постигне трајни мир. Сукобљене стране радије траже "геополитичке патроне" него дипломатски пут.
Православну Јерменију традиционално подржава Русија, док се Турска заузима за Азербејџан.
- Емпатије и солидарности са Азербејџаном је увек било, али сада они прерастају у активиније форме подршке, укључујући и војну - додаје Брорс.
Западне земље за сад се нису ставиле ни на чију страну, већ позивају на смиривање тензија и дескалацију сукоба. Русија, иако савезник Јерменије, још увек није предузела никакаве кораке и такође позива на смиривање страсти са обе стране. Турска, с друге стране, војно помаже Азербејџан.
Шта ће бити даље? Овај стручњак за Кавказ не искључује могућност да избије прави рат уз уплитање других држава. Али исто тако је врло могуће, каже Брорс, да ће за пар дана све утихнути и да ће обе власти домаћим јавностима покушати да продају причу како су добиле битку.
Под називом Република Арцах, регион је 1991. године прогласио независност, међутим ниједна држава је није признала. И након примирја сукоби се повремено јављају.
Сада су у току највећи сукоби јерменских и азербејџанских снага од 2016. године и завладала је забринутост за стабилност јужног Кавказа, коридора кроз који пролазе цевоводи за извоз нафте и гаса на светска тржишта.
У сукобима који су почели у недељу 27. септембра погинуло је на десетине војника и цивила, али ће тачан број можда тек касније бити утврђен. Обе стране криве ривала за почетак новог ватреног обрачуна.
