НАТО на интензивној нези, Трампу више нико не верује: Савезници разматрају свет без САД-а, почела је нова ера

Још пре само неколико дана дипломате и званичници Европске уније потихо су шапутали о могућности да ће једног дана можда морати да размишљају како да се супротставе Доналду Трампу. Више не шапућу.

Трампов покушај да, како су то видели европски лидери, „уценом“ царинама присили Европљане да му препусте суверену данску територију Гренланд изазвао је талас огорчења — и променио свет.

Ранији хитни самити у Бриселу бавили су се егзистенцијалним претњама Европској унији: кризом еврозоне, Брегзитом, пандемијом коронавируса и руском тоталном инвазијом на Украјину. Ове недеље свих 27 лидера ЕУ испразнило је распореде како би расправљали о нападу који су доживели — из Сједињених Америчких Држава.

Савезништво које се распада

Мало је сумње да је трансатлантски савез сада темељно промењен — од чврстог упоришта међународног права и поретка у много лабавији однос у којем ниједна страна више не може бити сигурна у ону другу.

„Поверење је увек било темељ наших односа са Сједињеним Америчким Државама“, рекао је пољски премијер Доналд Туск по доласку на самит у Бриселу у четвртак увече. „Поштовали смо и прихватали америчко вођство. Али оно што нам је данас потребно у политици јесте поверење и поштовање међу свим партнерима овде, а не доминација и сигурно не присила. То у нашем свету не функционише.“

Окидач за слом трансатлантских односа била је Трампова објава да ће увести царине од 10 одсто за осам европских земаља јер су се успротивиле његовом захтеву да припоји Гренланд. Али то је био тек почетак.

Објава приватних порука шокирала светске лидере

У лавини притисака Трамп је потом повукао подршку одлуци британског премијера да острвље Чагос, на којем се налази важна ваздушна база, преда Маурицијусу; запретио је Француској царинама на шампањац након што је Емануел Макрон одбацио његову иницијативу Одбора за мир; понизио норвешког премијера због Нобелове награде за мир; а на крају је одустао и од претњи војном силом против Гренланда, као и од царина за земље које му се противе.

За многе европске званичнике Трамп је притом деловао као вођа толико дивљи и непредвидив да није могао да се држи ни сопствених речи.

Ипак, оно што је политичку класу у Бриселу и шире посебно згрозило било је далеко приземније: Трампова одлука да објави приватне поруке које су му слали други светски лидери. Председник САД поделио је скриншотове приватних порука светских лидера са 11,6 милиона пратилаца на друштвеним мрежама.

Трампове објаве откриле су, између осталог, приватну поруку француског председника Емануела Макрона у којој нуди домаћинство састанка групе Г7 у Паризу и предлаже позивање Русије на маргинама.

Трамп је објавио и поруку генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је Трампа некада назвао „татицом“. У објављеној поруци хвали Трампова „невероватна“ достигнућа и додаје: „Једва чекам да се видимо.“

„Након овога му више нико не може веровати“

„Објављивање приватних порука није прихватљиво — то се једноставно не ради“, рекао је један високи дипломата, као и други, под условом анонимности због осетљивости теме. „То је изузетно важно. Након овога му више нико не може веровати. Да сте било који лидер, више му не бисте рекли ништа. А то је кључно средство комуникације јер је брзо и директно. Сада ће све ићи кроз слојеве бирократије.“

Вредност директног контакта путем порука добро је позната европским лидерима, који су, како је Политицо раније открио, чак успоставили сопствену приватну групу за размену порука како би расправљали о реакцијама када Трамп учини нешто запаљиво.

Такве поруке омогућавају министрима и званичницима на свим нивоима да ускладе решења пре него што морају да дају јавне изјаве, рекао је исти дипломата. „Ако немате поверење, више не можете заједно да радите.“

НАТО на интензивној нези

Дипломате и званичници сада страхују да би слом личног поверења између европских лидера и Трампа могао имати тешке последице.

Узмимо НАТО. Војни савез у својој суштини представља обећање: да ће се државе чланице међусобно бранити ако једна од њих буде нападнута. Када то обећање делује климаво, способност НАТО-а да одвраћа нападе озбиљно слаби.

Због тога је данска премијерка Мете Фредериксен упозорила да би Трампова инвазија на суверену данску територију Гренланд значила крај НАТО-а. Сама претња таквим чином већ је савез ставила на интензивну негу, рекао је други дипломата.

Упитана директно да ли и даље може да верује Сједињеним Америчким Државама, Фредериксен није одговорила потврдно. „Са Сједињеним Америчким Државама блиско сарађујемо дуги низ година“, рекла је. „Али морамо да сарађујемо уз међусобно поштовање, без претњи.“

Гаранције за Украјину под знаком питања

Европски лидери сада имају два задатка: да врате фокус на краткорочне приоритете — мир у Украјини и смиривање тензија око Гренланда — а затим да осмисле стратегију за сналажење у суштински другачијем свету. У оба случаја кључно је питање поверења.

Када је реч о Украјини, лидери попут Макрона, немачког канцелара Фридриха Мерца и британског премијера Кира Стармера провели су безброј сати покушавајући да убеде Трампа и његов тим да је америчка војна компонента у безбедносним гаранцијама једини начин да се руског председника Владимира Путина одврати од поновног напада.

Но, с обзиром на Трампову непоузданост као савезника, званичници се сада приватно питају колико та обећања уопште вреде. Зашто би Русија озбиљно схватила америчку реч? Зашто је не би за годину или две тестирала?

Свет након Давоса

Ту је и шире преслагивање међународног поретка. Нешто је иронично у месту одакле су кренули Трампови напади на постојећи светски поредак — и у идентитету оних који су се показали као гласници његовог краја.

На снежним падинама швајцарског Давоса сваке године окупља се светска пословна и политичка елита како би умрежавала контакте, промовисала производе, хвалила се успесима и обилно славила. Супербогати и понеки председник обично долазе хеликоптером.

Марк Карни, као гувернер централне банке, био је типични представник тог круга. Данас, као канадски премијер, имао је шокантну поруку за своју публику. „Данас“, рекао је Карни ове недеље, „говорићу о пуцању светског поретка, крају једне лепе приче и почетку бруталне стварности у којој геополитика међу великим силама није подложна никаквим ограничењима.“

„Поредак утемељен на правилима бледи“, рекао је, а замењује га свет „надметања великих сила“ у којем „јаки чине што могу, а слаби трпе што морају“. „Стари поредак се не враћа. Не требамо га оплакивати. Носталгија није стратегија“, истакао је.

Карни је притом цитирао и финског председника Александра Стуба, који је последњих месеци стекао неуобичајено велики утицај захваљујући односима које је изградио са Трампом на голф-терену.

„Свет се темељно променио“

Карни је понудио избор тзв. средњим силама — државама попут Канаде и, имплицитно, већих европских економија. Могле би се повући у изолацију и јачати одбрану у суровом и безаконитом свету. Или би могле изградити нешто „боље, снажније и праведније“ кроз сарадњу и диверсификацију савезништава. Канада, још једна мета Трампових територијалних амбиција, управо је потписала велики партнерски споразум са Кином.

Док су се припремали за самит у Бриселу, европски дипломати размишљали су о истим питањима. Један званичник нову стварност описао је као „свет након Давоса“. „Сада када је поверење нестало, неће се вратити“, рекао је један дипломата. „Имам осећај да се свет темељно променио.“

Европска војска?

На председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и њеном тиму биће да осмисле како да помере континент ка већој самодовољности, оно што Макрон назива „стратешком аутономијом“. То се односи и на ланце снабдевања и на енергетску сигурност, где је ЕУ постао зависан од америчког гаса.

Најхитнији задатак је осмислити будућност европске одбране без ослањања на НАТО. Већ се разматрају идеје попут Европског савета за безбедност, у којем би учествовало и Уједињено Краљевство са нуклеарним оружјем. Спомиње се развој индустрије дронова и јачање противваздушне одбране.

Европска комисија већ је предложила сталну војску ЕУ-а од 100.000 људи — па зашто не и елитну јединицу специјалних снага? Комисија има искуство у усклађивању индустријских стандарда, што би могло помоћи у интеграцији расцепљених система наоружања држава чланица.

Није без ризика

Ипак, постоји и ризик. Неки страхују да ће, након што је Трамп попустио и решење за Гренланд изгледа ближе, лидери ЕУ-а изгубити фокус који су показали протекле недеље. Ризик је, како се често приписује Черчилу, да Европа „пропусти искористити добру кризу“.

Унутрашњеполитички разлози додатно отежавају националним владама финансирање заједничких одбрамбених пројеката. Како крајња десница јача у Француској, Уједињеном Краљевству и Немачкој, идеја „више Европе“ све се теже продаје.

Иако ти лидери знају да више не могу веровати Трамповој Америци када је реч о безбедности Европе, многи од њих немају ни поверење својих бирача да учине оно што би сада могло бити неопходно, закључује Политицо.

Србија Данас/ Index.hr