NATO na intenzivnoj nezi, Trampu više niko ne veruje: Saveznici razmatraju svet bez SAD-a, počela je nova era

Još pre samo nekoliko dana diplomate i zvaničnici Evropske unije potiho su šaputali o mogućnosti da će jednog dana možda morati da razmišljaju kako da se suprotstave Donaldu Trampu. Više ne šapuću.

Trampov pokušaj da, kako su to videli evropski lideri, „ucenom“ carinama prisili Evropljane da mu prepuste suverenu dansku teritoriju Grenland izazvao je talas ogorčenja — i promenio svet.

Raniji hitni samiti u Briselu bavili su se egzistencijalnim pretnjama Evropskoj uniji: krizom evrozone, Bregzitom, pandemijom koronavirusa i ruskom totalnom invazijom na Ukrajinu. Ove nedelje svih 27 lidera EU ispraznilo je rasporede kako bi raspravljali o napadu koji su doživeli — iz Sjedinjenih Američkih Država.

Savezništvo koje se raspada

Malo je sumnje da je transatlantski savez sada temeljno promenjen — od čvrstog uporišta međunarodnog prava i poretka u mnogo labaviji odnos u kojem nijedna strana više ne može biti sigurna u onu drugu.

„Poverenje je uvek bilo temelj naših odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit u Briselu u četvrtak uveče. „Poštovali smo i prihvatali američko vođstvo. Ali ono što nam je danas potrebno u politici jeste poverenje i poštovanje među svim partnerima ovde, a ne dominacija i sigurno ne prisila. To u našem svetu ne funkcioniše.“

Okidač za slom transatlantskih odnosa bila je Trampova objava da će uvesti carine od 10 odsto za osam evropskih zemalja jer su se usprotivile njegovom zahtevu da pripoji Grenland. Ali to je bio tek početak.

Objava privatnih poruka šokirala svetske lidere

U lavini pritisaka Tramp je potom povukao podršku odluci britanskog premijera da ostrvlje Čagos, na kojem se nalazi važna vazdušna baza, preda Mauricijusu; zapretio je Francuskoj carinama na šampanjac nakon što je Emanuel Makron odbacio njegovu inicijativu Odbora za mir; ponizio norveškog premijera zbog Nobelove nagrade za mir; a na kraju je odustao i od pretnji vojnom silom protiv Grenlanda, kao i od carina za zemlje koje mu se protive.

Za mnoge evropske zvaničnike Tramp je pritom delovao kao vođa toliko divlji i nepredvidiv da nije mogao da se drži ni sopstvenih reči.

Ipak, ono što je političku klasu u Briselu i šire posebno zgrozilo bilo je daleko prizemnije: Trampova odluka da objavi privatne poruke koje su mu slali drugi svetski lideri. Predsednik SAD podelio je skrinšotove privatnih poruka svetskih lidera sa 11,6 miliona pratilaca na društvenim mrežama.

Trampove objave otkrile su, između ostalog, privatnu poruku francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojoj nudi domaćinstvo sastanka grupe G7 u Parizu i predlaže pozivanje Rusije na marginama.

Tramp je objavio i poruku generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je Trampa nekada nazvao „taticom“. U objavljenoj poruci hvali Trampova „neverovatna“ dostignuća i dodaje: „Jedva čekam da se vidimo.“

„Nakon ovoga mu više niko ne može verovati“

„Objavljivanje privatnih poruka nije prihvatljivo — to se jednostavno ne radi“, rekao je jedan visoki diplomata, kao i drugi, pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme. „To je izuzetno važno. Nakon ovoga mu više niko ne može verovati. Da ste bilo koji lider, više mu ne biste rekli ništa. A to je ključno sredstvo komunikacije jer je brzo i direktno. Sada će sve ići kroz slojeve birokratije.“

Vrednost direktnog kontakta putem poruka dobro je poznata evropskim liderima, koji su, kako je Politico ranije otkrio, čak uspostavili sopstvenu privatnu grupu za razmenu poruka kako bi raspravljali o reakcijama kada Tramp učini nešto zapaljivo.

Takve poruke omogućavaju ministrima i zvaničnicima na svim nivoima da usklade rešenja pre nego što moraju da daju javne izjave, rekao je isti diplomata. „Ako nemate poverenje, više ne možete zajedno da radite.“

NATO na intenzivnoj nezi

Diplomate i zvaničnici sada strahuju da bi slom ličnog poverenja između evropskih lidera i Trampa mogao imati teške posledice.

Uzmimo NATO. Vojni savez u svojoj suštini predstavlja obećanje: da će se države članice međusobno braniti ako jedna od njih bude napadnuta. Kada to obećanje deluje klimavo, sposobnost NATO-a da odvraća napade ozbiljno slabi.

Zbog toga je danska premijerka Mete Frederiksen upozorila da bi Trampova invazija na suverenu dansku teritoriju Grenland značila kraj NATO-a. Sama pretnja takvim činom već je savez stavila na intenzivnu negu, rekao je drugi diplomata.

Upitana direktno da li i dalje može da veruje Sjedinjenim Američkim Državama, Frederiksen nije odgovorila potvrdno. „Sa Sjedinjenim Američkim Državama blisko sarađujemo dugi niz godina“, rekla je. „Ali moramo da sarađujemo uz međusobno poštovanje, bez pretnji.“

Garancije za Ukrajinu pod znakom pitanja

Evropski lideri sada imaju dva zadatka: da vrate fokus na kratkoročne prioritete — mir u Ukrajini i smirivanje tenzija oko Grenlanda — a zatim da osmisle strategiju za snalaženje u suštinski drugačijem svetu. U oba slučaja ključno je pitanje poverenja.

Kada je reč o Ukrajini, lideri poput Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera Kira Starmera proveli su bezbroj sati pokušavajući da ubede Trampa i njegov tim da je američka vojna komponenta u bezbednosnim garancijama jedini način da se ruskog predsednika Vladimira Putina odvrati od ponovnog napada.

No, s obzirom na Trampovu nepouzdanost kao saveznika, zvaničnici se sada privatno pitaju koliko ta obećanja uopšte vrede. Zašto bi Rusija ozbiljno shvatila američku reč? Zašto je ne bi za godinu ili dve testirala?

Svet nakon Davosa

Tu je i šire preslagivanje međunarodnog poretka. Nešto je ironično u mestu odakle su krenuli Trampovi napadi na postojeći svetski poredak — i u identitetu onih koji su se pokazali kao glasnici njegovog kraja.

Na snežnim padinama švajcarskog Davosa svake godine okuplja se svetska poslovna i politička elita kako bi umrežavala kontakte, promovisala proizvode, hvalila se uspesima i obilno slavila. Superbogati i poneki predsednik obično dolaze helikopterom.

Mark Karni, kao guverner centralne banke, bio je tipični predstavnik tog kruga. Danas, kao kanadski premijer, imao je šokantnu poruku za svoju publiku. „Danas“, rekao je Karni ove nedelje, „govoriću o pucanju svetskog poretka, kraju jedne lepe priče i početku brutalne stvarnosti u kojoj geopolitika među velikim silama nije podložna nikakvim ograničenjima.“

„Poredak utemeljen na pravilima bledi“, rekao je, a zamenjuje ga svet „nadmetanja velikih sila“ u kojem „jaki čine što mogu, a slabi trpe što moraju“. „Stari poredak se ne vraća. Ne trebamo ga oplakivati. Nostalgija nije strategija“, istakao je.

Karni je pritom citirao i finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je poslednjih meseci stekao neuobičajeno veliki uticaj zahvaljujući odnosima koje je izgradio sa Trampom na golf-terenu.

„Svet se temeljno promenio“

Karni je ponudio izbor tzv. srednjim silama — državama poput Kanade i, implicitno, većih evropskih ekonomija. Mogle bi se povući u izolaciju i jačati odbranu u surovom i bezakonitom svetu. Ili bi mogle izgraditi nešto „bolje, snažnije i pravednije“ kroz saradnju i diversifikaciju savezništava. Kanada, još jedna meta Trampovih teritorijalnih ambicija, upravo je potpisala veliki partnerski sporazum sa Kinom.

Dok su se pripremali za samit u Briselu, evropski diplomati razmišljali su o istim pitanjima. Jedan zvaničnik novu stvarnost opisao je kao „svet nakon Davosa“. „Sada kada je poverenje nestalo, neće se vratiti“, rekao je jedan diplomata. „Imam osećaj da se svet temeljno promenio.“

Evropska vojska?

Na predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i njenom timu biće da osmisle kako da pomere kontinent ka većoj samodovoljnosti, ono što Makron naziva „strateškom autonomijom“. To se odnosi i na lance snabdevanja i na energetsku sigurnost, gde je EU postao zavisan od američkog gasa.

Najhitniji zadatak je osmisliti budućnost evropske odbrane bez oslanjanja na NATO. Već se razmatraju ideje poput Evropskog saveta za bezbednost, u kojem bi učestvovalo i Ujedinjeno Kraljevstvo sa nuklearnim oružjem. Spominje se razvoj industrije dronova i jačanje protivvazdušne odbrane.

Evropska komisija već je predložila stalnu vojsku EU-a od 100.000 ljudi — pa zašto ne i elitnu jedinicu specijalnih snaga? Komisija ima iskustvo u usklađivanju industrijskih standarda, što bi moglo pomoći u integraciji rascepljenih sistema naoružanja država članica.

Nije bez rizika

Ipak, postoji i rizik. Neki strahuju da će, nakon što je Tramp popustio i rešenje za Grenland izgleda bliže, lideri EU-a izgubiti fokus koji su pokazali protekle nedelje. Rizik je, kako se često pripisuje Čerčilu, da Evropa „propusti iskoristiti dobru krizu“.

Unutrašnjepolitički razlozi dodatno otežavaju nacionalnim vladama finansiranje zajedničkih odbrambenih projekata. Kako krajnja desnica jača u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, ideja „više Evrope“ sve se teže prodaje.

Iako ti lideri znaju da više ne mogu verovati Trampovoj Americi kada je reč o bezbednosti Evrope, mnogi od njih nemaju ni poverenje svojih birača da učine ono što bi sada moglo biti neophodno, zaključuje Politico.

Srbija Danas/ Index.hr