НЕ УЗИМАЈ СЛАТКИШЕ ОД СТРАНАЦА! Иза ове реченице се крије тужна прича о малом Чарлију (4) (ВИДЕО)
Сваке године само у САД нестане око 800.000 деце млађе од 18 година, а то је само број пријављених случајева несталих.
Највећи страх родитеља су отмице због трговине децом, педофили и слични мрачни сценарији. Иако су данас такви нестанци ударне вести, некада нису плениле толику пажњу медија - све до нестанка Итана Паца и касније Адама Волша, кад су масовни медији постали "алат" за решавање тих случајева и нешто што ће помоћи да се измене закони да би се спречиле трагедије.
Али готово 100 година пре Итана и Адама, прво нестало дете које је напунило насловнице био је дечак Чарли Рос. Управо је његов нестанак на данашњи дан 1874. године, стварна трагедија која је покренула чувену родитељску поуку "не узимај слаткише од незнанца".
Било је то у Филаделфији, кад су се Чарли и његов старији брат Валтер играли у дворишту своје куће. Иако је комшилук био поприлично имућан, Росови више нису припадали тој калси - пад берзе годину дана раније донео им је озбиљне финансијске тешкоће. Четворогодишњи Чарли и петогодишњи Волтер били су, срећом, детиње несвесни проблема у којима се породица налази.
Почели су везу, а онда је Ана видела нешто што ју је СЛОМИЛО: Његово оправдање толико је апсурдно да је остала у НЕВЕРИЦИ
САДА ЋЕ СВИ СНОВИ МОЋИ ДА МУ СЕ ОСТВАРЕ: Добио 100.000 долара бакшиша након што је одбио да услужи гошћу без маске
ХОРОР! Немоћној баки срце препукло од бола: Гледала како јој СИЛУЈУ ТРИ УНУКЕ
У тим тренуцима највише им је недостајала мајка, која је отишла са старијом сестром у Атлантик Сити како би се опоравила од болести. Једног дана крајем јуна Волтер и Рос су испричали како су им пришла двојица мушкараца с кочијом и коњима те су им понудили нешто слаткиша. Рекли су то оцу који им је нагласио да их следећи пут одбију и да уопште не узимају бомбоне од странца.
Дечаци су то прихватили, а током следећих дана све до 4. јула, незнанцима ње било ни трага ни гласа. Дечаци су хтели да купе нешто пиротехнике за прославу Дана независности, а отац им је рекао да ће их одвести у радњу на празник, јер је страховао да ће запалити кућу ако ватромете и петарде набаве раније.
Одлучио је да их изненади и 1. јула се раније вратио кући с посла да би ишли у набавку, али када је стигао, дечака није било. Питао је чланове домаћинства где су, а они су их последњи пут видели на тротоару како се играју са децом. Рос је појурио по комшилуку, куцао на врата и питао где су му деца. Још није паничио јер је мислио да су код неког од другара. Али кад их није нашао у целом комшилуку, забринуо се. Поготово кад га је комшија питао мисли ли да су дечаци можда отишли да се провозају јер је неколико сати видео странце у кочији и дечаке како се пењу у њу. Рос се сетио непознатих људи који су његовим синовима нудили бомбоне, па је одмах отишао у полицију.
Успут је наишао на Волтера, па му је камен пао са срца, али опет се следио кад Волтер од страха није могао да му каже где му је брат. На крају је процедио да су им странци обећали петарде ако уђу у кочију. Кад су се зауставили, Чарли је почео да плаче и тражи да иде кући. Мушкарци су послали Волтера у радњу, а кад је изашао, видео је да је кочија нестала. Уплашено дете није знало ни где је ни како да се врати кући, па се расплакао. Онда је наишао комшија и повео га кући, а успут су наишли на Роса.
Неколико људи потврдило је његову причу. Рос је само могао да опише полицајцима Чарлија, а они су телеграмом обавестили све полицијске станице у граду. Нису били забринути јер су мислили да ће се све разрешити.
Отац је постао нестрпљив и почео је сам да испитује људе. Ускоро су вести о његовом нестанку доспеле на насловнице новина широм земље. И док је његова жена журила назад кући, Рос је примио прве захтеве за откуп, што је указивало на планирану отмицу. На нашкрабаној поруци од њега су тражили 20.000 долара (око 4.200.000 данашњих долара), које несрећни отац није имао одакле да створи.
А и да је имао, не би платио да не би подстакао људе да отимају децу како би се обогатили. Уместо тога, Росови су ангажовали детективску агенцију Пинкертон, надајући се како ће они бити способнији од локалне полиције. Тражили су свуда, али без успеха. Росу су и даље пристизала писма отмичара, а кад је коначно успео да сакупи 20.000 долара, отмичари се нису појавили на договореном месту. Убрзо су престали и да се јављају.
Случај је решен тек годину дана касније, кад су двојица упуцана док су покушавала да провале у дом судије у Беј Риџу, у америчкој савезној држави Њујорк. Били су то Бил Мошер и Џо Даглас, криминалци који су цели живот провели по затворима и баш су славили пуштање на слободу - пљачком дома славног судије. Али комшије су их чуле, улетеле у кућу и упуцале их.
Даглас је умро на лицу места, а Мошер је поживео још неколико сати. Знајући да му нема спаса, одлучио је да олакша савест и призна да су њих двојица отели Чарлија Роса - али то је промрмљао тако да сведоци нису могли да схвате да ли су они и убили дечака или су га само оставили негде.
Чарлијев брат, Волтер, који је тада имао шест година, доведен је да их идентификује. Дечак је потврдио да су то отмичари, а посебно се сећао Мошера, који је имао "специфичан нос". Где је и како је Чарли завршио остало је непознаница, а Рос је целог живота наставио да тражи сина и потрошио још 60.000 долара. Век након нестанка, име Чарлија Роса није заборављено - у САД се велика база података с информацијама о несталој деци зове Пројекат Чарли, а његова оставштина живи даље у вечном упозорењу "никад не узимај бонбоне од странаца".
БЛАСФЕМИЈА ИЛИ АНТИРАСИЗАМ? Нова верзија "Тајне вечере" са тамнопутим Исусом (ФОТО)
БРАЧНИ ПАР ПОРУЧИО ПИЦУ, А КАД СУ ОТВОРИЛИ КУТИЈУ УСЛЕДИО ЈЕ ШОК: Сутрадан их је контактирао продавац (ФОТО)
ПОЧЕЋЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ, АМЕРИКАНЦИ ЋЕ БЕЖАТИ У СРБИЈУ: Да ли ће се остварити руско пророчанство?
НОВИ ОПАСНИ СИНДРОМ НАПАДА НАШУ ДЕЦУ! ГРОЗНИЦА, ПОРЕМЕЋАЈ ОРГАНА, А НАПАДА И НЕРВНИ СИСТЕМ: Повезан са короном
На 150 км од Србије још ДВА НУКЛЕАРНА РЕАКТОРА: Комшије проширују своје капацитете, ЕУ одобрила УБРЗАЊЕ ПРОЦЕСА
