"Нико се није позабавио децом, родитељи су криви" Стручњаци о случају три сестре које су се убиле због зависности од игрице

Светску јавност шокирала је вест да су три сестре - старе 16,14 и 12 година у Индији настрадале скоком са деветог спрата зграде, након што су им родитељи одузели мобилне телефоне. Испоставило се потом да су биле зависне од једне корејске игрице и да су нису могле да замисле живот без ње. 

За "Блиц ТВ" о овом случају говорили су стручњаци Драгана Обрадовић и Ивица Младеновић.

Девојчице су пре скока са зграде оцу оставиле и опроштајно писмо.

- Тата, извини, Кореја је наш живот, Кореја је наша највећа љубав, шта год да кажеш, не можемо је се одрећи. Зато се убијамо - писало је у дневнику једне од сестара које су извршиле самоубиство.

Наводно су толико биле опседнуте корејском културом, укључујући филмове, музику и ТВ серије, да су усвојиле корејска имена. Њихова зависност од телефона почела је током пандемије и постала је толико јака да су одлучиле да напусте школу пре две године.

Драгана Обрадовић из Националног контакт центара за безбедност деце на интернету каже  да се нико очигледно није позабавио децом када је већ било приметно да су они потпали под разне утицаје поред зависности која је сама по себи озбиљан.

- Зависност од видео игрица и интернета је званична дијагноза од 2018. године. Она се третира и лечи на Институту за болести зависности - рекла је Обрадовић.

На институту објашњавају да су адолесценти посебно рањиви, јер њихов идентитет није изграђен, па зато покушавају да се поистовете са виртуелним садржајима које конзумирају.

"Родитељи су довели до тога"

Начелник клинике за болести зависности Ивица Младеновић каже да су одрасли довели до тога да су деца јако навучена на ту причу до те мере да виртуелни свет, у овом случају игрицу доживљавају као део себе.

- То је део њихове личности. Проблем је што су њихови родитељи у ствари покушали да им одузму део личности. Ту долази до агресивних испада, што имамо и код наших тинејџера, то је уобичајено када било ком детету покушавате да узмете телефон, он прети самоубиством, демолира собу, насрће на родитеље, до нивоа где су спремни да одузму себи живот - истиче наш саговорник.

Зато је битно реаговати и на најмање знакове зависности, а да би родитељи то знали, неопходно је, уз децу, едуковати и њих који су, како кажу стручњаци, први дигитални ментор свом детету и највећи узор. Деца више опонашају, него што слушају своје родитеље.

- Уколико имамо мајку која док доји дете гледа у мобилни телефон, уколико имамо оно што се све чешће виђа на улицама, да родитељ када изведе дете из вртића уместо да прича са њим, гледају у мобилни телефон. Смирујемо децу у кафићима тако што им испред стављамо таблет. Дакле, ради се о најмлађем узрасту који је већ у ризику - објашњава Обрадовић.

Поверење у породици важно

У јавности се често полемише око тога колико времена треба проводити испред екрана. Стручњаци објашњавају да се ствари у овом случају не могу одредити бројама, већ осећајем који код младих изазива коришћење мобилних телефона.

- Ви имате децу која имају љубав и разумевање својих родитеља. Могу они да буду и четири сата, а имате и оне који су пола сата на телефону, али ће извршити самоубиство, јер људи немају међусобно поверење у породици - наглашава начелник клинике за болести зависности Ивица Младеновић,

Овакав екстреман случај у Индији само је врх леденог брега, јер се о опасностима од дигиталних технологија није на време мислило. Сада када су последице очигледне, мање је времена за превенцију, јер се стручњаци првенствено баве санирањем штете. 

Најбољи показатељ за то је податак да у Србији најмлађе дете оболело од зависности играња игрица има само четири године.

Србија Данас/Блиц