Пет европских земаља доноси опасну одлуку, и то из једног разлога: Сви се плаше наредног Путиновог потеза

Финска, Пољска, Летонија, Естонија и Литванија - које све граниче с Русијом - почеле су процес повлачења из Отавског споразума којим се забрањује употреба противпешадијских нагазних мина, пише CNN.

Активисти су узнемирени због поновног увођења оружја које је широм света убило или унаказило десетине хиљада цивила и које може контаминирати неко подручје и деценијама након завршетка сукоба. 

Споразум, који такође забрањује производњу и складиштење мина, потписан је 1997. године и био је један од низа споразума о разоружању након завршетка Хладног рата. Број жртава се након Отавског споразума значајно смањио.

"Врло различите филозофије дизајна"

Невладина организација за људска права Amnesty Интернатионал упозорила је да Финска својом одлуком угрожава животе цивила те како се ради о ‘узнемирујућем кораку уназад‘, пише Јутарњи.

Почетком ове године у Споразуму је учествовало 165 држава, но велике силе, укључујући Русију, Кину, Индију, Пакистан и САД, никада га нису потписале. У заједничкој изјави из марта, Пољска и три балтичке државе најавиле су своје повлачење те су казале како је потребно поновно преиспитати које оружје јесте, а које није прихватљиво с обзиром на руску агресију.

Земље су рекле да њихове оружане снаге требају већу ‘флексибилност и слободу избора‘ како би ојачале одбрану источног бока НАТО-а. Летонијски парламент у априлу је подржао повлачење из Споразума што значи да ће Рига поновно моћи почети прикупљати нагазне мине.

Истог месеца и Финска је представила планове за придруживање Летонији. Фински премијер Петери Орпо рекао је да Русија представља дугорочну опасност за целу Европу. ‘Повлачење из Отавског споразума даће нам могућност да се на разноликији начин припремимо за промене у сигурносном окружењу‘, рекао је.

Оваква одлука пет земаља стиже у тренутку кад је амерички председник Доналд Трамп појачао своја настојања да оконча рат у Украјини па је у земљама које граниче с Русијом завладао страх да би се Москва сад могла окомити на њих. Кеир Гилес, виши конзултант програма Русија и Евроазија у think-tanku Chatham Хоусе и аутор књиге ‘Ко ће бранити Европу?‘, верује да ће Москва након Украјине нациљати своју следећу мету.

- Русија без сумње тражи даљња средства како би постигла своје циљеве у Европи, рекао је Гилес.

Војне користи од нагазних мина за Гилеса су јасне јер могу успорити инвазију и преусмерити непријатељске трупе на подручја која је лакше бранити. Такође, мине су нарочито корисне за земље које се бране од војске с бројнијим људством.

Оне су врло ефикасно средство за јачање одбрамбених снага земље која ће бити бројчано надјачана‘, рекао је.

Ипак, Гилес наглашава како западне земље неће користити нагазне мине на исти начин као руске снаге, рекавши да постоје ‘врло различите филозофије дизајна‘ у земљама које не брину о цивилним жртвама или их чак намерно покушавају узроковати и у земљама које број жртава покушавају смањити.

Украјина је најминиранија земља на свету

Руси су поставили мине дуж јужних украјинских линија фронта што је значајно успорило љетну протуофензиву коју је Украјина покренула 2023. године.

Уједињене нације сматрају Украјину најминиранијом земљом на свету. Украјинска влада процењује да су руске снаге 174.000 квадратних километара украјинске територије загадиле минама и експлозивним остацима. То значи да су украјински цивили у сталном ризику од погибије - поготово они који су се вратили на подручја која су раније била на првој линији борбе.

Humanity & Инцлусион, међународна добротворна организација која помаже онима погођенима сиромаштвом, сукобима и катастрофама упозорила је да је ‘велика контаминација земљишта експлозивним средствима створила невидљиву претњу у свести људи‘.

Резултат тога је, кажу, ‘изузетно смањено или ограничено кретање људи који више не могу обрађивати ​​своју земљу, а њихове друштвене, економске или професионалне активности су отежане.‘

Према налазима Хуман Rights Watcha објављеним 2023., Украјина је такође користила противпешадијске мине током сукоба и примила их је од САД-а, упркос томе што је Кијев потписник забране из 1997. године.

Но Финска, Пољска и балтичке земље кажу да би остале предане својим хуманитарним начелима при кориштењу мина, упркос повлачењу из Споразума. Хелсинки је нагласио да ће оружје користити на хуман начин, а председник земље Александар Стуб написао је на Иксу: ‘Финска је предана својим међународним обавезама о одговорној употреби мина.‘

Мере за смањење цивилних жртава могу укључивати ​​прецизну евиденцију минских поља и њихових локација, едукацију становништва о њиховим опасностима те уклањање или неутрализацију оружја након завршетка сукоба.

Упркос таквим обећањима, повлачење из Отавског споразума ужаснуло је активисте. У свом извештају из 2024., Монитор за мине и кластерску муницију открио је да је најмање 5757 људи убијено и рањено минама и експлозивним остацима рата широм света у 2023., од чега је 84 посто цивила, јавља Телеграф.